Ukrajinke šiju za Vranjance

"Verujte u sebe, izgledajte sjajno" - to poručuju i pokazuju svojim mušterijama. Šiju svečane haljine, venčanice, rade prepravke odeće. Ljudmila Mitko i Ilona Dvornik su pre pola godine otvorile krojačku radnju.

"Treba da dobiješ neko iskustvo i to je prvo. Ne može za čoveka da nešto bude teško kad on neće, kad on hoće da nauči, da krene, nije tako teško" kaže Ljudmila Mitko, iz Ukrajine.

"Kad svaki dan dolazim, imaš i posao, imaš gde živeti, i sa decom je sve u redu, onda se nizašta ne plašiš, sto posto je dobro", kaže Ilona Dvornik, iz Ukrajine.

Put od Kijeva do Vranja nije bio lak. Napustile su domovinu zbog rata, u Centar za azil došle marta prošle godine, tu su sa decom i roditeljima. Ilona je modna dizajnerka, Ljudmila marketing menadžerka. Dobro su prihvaćene u Vranju, stekle su prijatelje i počele da rade.

"Kad iz jednih usta se čuje da radiš, a mnogo ljudi je radilo kod nas i dolaze cele porodice, pravi i za muža neke prepravke, i za decu, pa žene rade i haljine, dolaze da šijemo i to je najveća reklama", kaže Ljudmila Mitko, iz Ukrajine.

Rade 6 dana u nedelji, to ih ispunjava. I njihova deca su se uklopila u sredinu, u Centru za azil je porodična atmosfera.

"Odlični uslovi kod nas i mnogo dobri odnosi prema ljudima koji rade u Centru, i sam Centar je mnogo dobar" ističe Ljudmila Mitko, iz Ukrajine.

Ilona Dvornik dodaje: "Deca su prihvaćena, ćerka ide u školu, a sin ide u vrtić "Naše dete" i tamo im je mnogo lepo. Hoće da idu, pričaju perfektno na srpskom. I bilo čudno za mene kad su za novu godinu pevale srpske pesme, ne ukrajinske i zovu Deda Mraz na srpskom."

U poslu ih je podržao Komesarijat za izbeglice i migracije, kao i UNHCR i udruženje "Golub mira".