Koliko kupujemo u prodavnicama polovne garderobe?

U Gazimestanskoj ulici, koja spaja kruševačku Staru čaršiju i centar, od 25 lokala, polovina nudi robu iz druge ruke. U gradu ih je tridesetak. Zbog velike konkurencije nekoliko prodavnica je zatvoreno, ali se otvaraju nove. Opstaju radnje sa kvalitetnijom robom, koja se uvozi na kilogram, iz zapadne Evrope.

Interesovanje za polovnom robom ne jenjava ni u desetak radnji u Vranju. U toku su ekstra sniženja zaostale zimske garderobe, negde i po oprobanom sistemu, sve za 200-300 dinara.

Nekoliko somborskih seknd hend radnji pretežno se oslanja na stalne mušterije, ali su cene markirane robe, znatno niže od onih u buticima, privukle i nove kupce. Pazare svi bez obzira na materijalni status, a veće je i interesovanje mladih.

"Naše početne cene su 650 dinara kada stigne roba, a onda na svakih nekoliko dana pada na 450, 350, 250, do nekih 150 dinara", kaže Ljiljana Rakić, radnica u seknd hend radnji.

Na pitanje da li misli da ima stida kod kupaca kada ulaze u seknd hend prodavnicu, Ljiljana odgovara da ih više nije sramota, da sada više nema razloga da ih bude sramota.

Iz Asocijacije za zaštitu potrošača Srbije kažu da je zakon skoro isti kao i za ostale u maloprodaji. Vlasnici su u obavezi da na vidnom mestu istaknu obaveštenje da je roba polovna, a jedina bitna razlika je kraći rok za reklamaciju.

"Moramo dobiti račun za kupljenu robu, moramo imati određenu vrstu deklaracije na način na koji se roba održava, koristi, tretira, jer na kraju krajeva, ako se bilo šta desi robi, mi svakako možemo reklamirati. Čak se, iskren da budem, i ne sećam bilo kakve primedbe prodavnicama koje prodaju ovakvu vrstu robe", kaže Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Kupovina u seknd hendu može biti opuštajuće iskustvo za one koji vole modu i eksperimente. Sigurno će naći nešto što se ne bi usudili da kupe u ekskluzivnoj radnji. Pitanje je i sa kojim će komadom izaći bez obzira na planove.