Zid umesto belog platna

Mural je složena umetnička forma. Valja se najpre osloboditi straha od visine, a zatim prihvatiti građevinsku skelu kao prirodno okruženje. Muralista je izložen pogledima prolaznika, raznim komentarima i dobacivanjima, ali to je za umetnika izazov više.

„Uslovi za rad nikada nisu idealni i nikad ne postoji idealno vreme za izvodjenje radova. Ili je kiša, ili je hladno, ili je prejako sunce,. Nemamo mnogo perioda u toku godine kad možemo da radimo nesmetano." kaže Marija Komarac, slikarka i muralistkinja.

Ipak Marija Komarac sigurno „zuji" po skelama, a otvoren prostor je njen atelje. Mural Dragoslava Mihailovića na ulazu u Ćupriju bio je i ostao njena lična karta i najprimećeniji rad. Najbitnije je pogoditi karakter, ističe umetnica, i tada delo prevazilazi autora i postane prepoznatljiva vizura grada.

„Nisam mislila da je mural kao umetnička forma u toj meri primećen, mislim da je on tek sada u ekspanziji kod nas i neverovatno je koliko su ljudi upućeno od sanme izrade. Mrzim kad je dosadno. A to je dinamično, jer ljudi imaju komentare, nisu uvek svi komentari dobri, ima i loših komentara i dobrih komentara", objašnjava Marija.

Ispred za muralistu nepodnošljive beline zida nastaje još jedno Marijino čedo. Ovaj put vedro, veselo i mladalačko, jer se i nalazi u prostorijama Udruženja mladih u Ćupriji.

„Specifičan je što ovaj mural nisam radila u potpunosti sama, kako obično radim, već u saradnji sa volonterima mladih Ćuprije", dodaje muralistkinja.

Marija Komarac završila je Akademiju primenjenih umetnosti, odsek zidno slikarstvo. Neumorna je i vredna jer se paralelno bavi i klasičnim slikarstvom, freskopisanjem, oslikavanjem enterijera, ali iznad svega najbolje diše na skeli. Zahtevi naručilaca i njene umetničke vizije često su u sukobu, ali se na kraju ispostavi da Marija zna šta radi i to radi punim srcem.