Ko je u većem riziku da bude gojazan – muškarci ili žene

Prema broju gojaznih naša zemlja se nalazi otprilike na sredini u odnosu na ostale evropske države, a veći rizik za pojavu gojaznosti imaju muškarci.

"Svaki peti stanovnik Srbije je gojazan, nešto više muškarci u odnosu na žene. Negde 44 posto stanovništva muškog pola je predgojazno dok je otprilike 21 posto žena predgojazno. Što se tiče dece, negde 20 posto dece ima problem sa prekomernom telesnom masom", kaže prof. dr Maja Nikolić, sa Instituta za javno zdravlje Niš

Uzroci gojaznosti su brojni – ishrana sa puno masti i šećera, nedovoljno kretanja, a važan faktor je i stres. Dok jedni kad su pod stresom nemaju apetit, za druge je tipično takozvano prejedanje na nervnoj bazi a sve kreće praktično od rođenja.

"Majka nije prepoznala na adekvatan način detetove potrebe, detetu je zadovoljavala sve potrebe kroz hranu i onda je dete kasnije kad je poraslo svaki put kad se nađe u nekom problemu ono će pokušati problem da reši hranom", objašnjava psiholog Miodrag Đorđević.

Kao i za druge bolest i kod gojaznosti je prevencija najbolji lek. Tako deca do dve godine ne treba da unose dodati šećer, na stolu uvek treba da bude što više voće i povrća, ali ih ne treba terati da jedu velike količine hrane.

"Oni znaju tačno u momentu koliko, ne treba potencirati, treba pratiti samo stanje deteta. Dete prosto zna u kom momentu mu je potreban sledeći obrok", smatra pedijatar dr Vesna Tašković Milošević.

Na to hoćemo li biti gojazni utiče i genetika, ali daleko manje nego način života. Gojaznost je hronična bolest sa posledicama prvenstveno po kardiovaskularni sistem, a posebno su opasne naslage oko stomaka.

A prvu pomoć možemo da pružimo sami sebi ako već danas u raspored ubacimo pola sata do sat šetnje svakog dana.