Zašto se Đorđe Matović vratio na dedovinu podno Zlatara

Kada se preselio u Kosaticu iz Nove Varoši, deda i baka su imali četiri ovce, danas Đorđe brine o osamdesetak životinja.

"U 4 ustajem, poslen idem u štalu, namirujem, muzem krave, položim, ovce puštim, jagnjad, sve namirim, onda u kući mlijeko procedim, usirim, operem što imam... Nije teško, ja ovo volim i zato mi nije teško", kaže Đorđe Matović iz Kosatice kod Prijepolja.

Sve sam, jer su baka i deda preminuli; dobar je domaćin i retkim namernicima, lovcima, planinarima i prvi put novinarima. Pripomognu leti roditelji i brat, od kada su videli da ne vrede molbe Đorđu da se vrati u Varoš, gde su Đorđevi sišli još pre tri decenije zbog teškog života na planini.

"Njega ovo ispunjava, vidjeli ste i sami, kako on to radi sa zadovoljstvom, on to uživa u tome, ne znam, ne znam šta da vam kažem....Kad je iš'o u školu u prvi razred, on je prič'o samo o selu; i učiteljica kaže nemojte ga voditi jednom mesec, dva u selo, on do srijede priča kako mu je bilo u selu, od srijede kako će mu biti u selu", navodi Brane Matović, Đorđev otac.

Samo Đorđe zna kako lošim makadamom i do Nove Varoši, i do Prijepolja, otera do kupca telad i sir, samom mu nije teško ni peške, ali zimi brine da li će veterinar stići na vreme, ako mu zatreba u štali..

"Ja odradim neke te što umem i što znam, ako ne mogu ja da pomognem onda on čovek dođe peške ovde...Ili ti daje telefonom instrukcije... I to je se dešavalo, kada sam kravu telio, da su mi telefonom govorili kako da otelim. - Je l ti nedostaje društvo? -Ne, mogu sve sam isplaniram dan da mi je ispunjen, da ni nije uopšte dosadno. -A šta ako zanemoćaš? -Ne mogu to, to ne sme da se desi, drugi nema ko da namiri", priča Đorđe.

I sve radi sa osmehom, smeškajući se očevoj želji da se ženi i možda siđe u Varoš, a sam planirajući bolju štalu za ovce, kao sledeći korak, jer je potrebnu mehanizaciju već kupio.