Читај ми!

U nacističkom radnom logoru u Boru bile čitave porodice

U okupiranoj Srbiji ubijeno je oko 85 odsto Jevreja koji su u Jugoslaviji živeli do Drugog svetskog rata. Neke su nacisti streljali, a mnogi su nestali u logorima smrti. Samo kroz nacistički radni logor u Borskim rudnicima prošlo je 30.000 zatvorenika.

Prema nekim izvorima ceo Bor i okolina bili su veliki logor opasan bodljikavom žicom. Svi odrasli muškarci imali su obavezu da rade u borskom rudniku od 1941. godine, ali je to bio i kažnjenički logor za pripadnike NOP-a .

U surovim uslovima slabo obučeni i loše uhranjeni radili su tu, osim Srba, Poljaci, Grci, Italijani i veliki broj Jevreja.

"Krajem '43-44. pristiže veliki broj, u nekoliko tih talasa, pristiže veliki broj Jevreja, prinudnih radnika koji ovde u Boru rade sve do oktobra-novembra četrdeset i četvrte. U jednom trenutku se spominje da ih je bilo ukupno prinudnih radnike negde oko sedam hiljada na poslovima u podzemnoj eksploataciji i na površinskim radovima negde oko dvadeset hiljada radnika, što podrazumeva i radnike koji su radili na toj pruzi do Kostolca", kaže Dragan Stojmenović iz zavičajnog odeljenja biblioteke Bor.

Goran Gramić, autor dokumentarnog filma "Bakar vredniji od života" ističe: "Jedna činjenica koju na smemo zanemariti u svakom pogledu je da su njihove porodice čitave, gde su bile i žene i deca, ne samo odrasli ljudi koji su tu radili, tako da se to svakako ne sme zanemariti."

U projektu i na vebsajtu Saveza jevrejskih opština Srbije "Jevreji iz Bačke i Mađarske u borskim rudnicima" uskoro će javnosti biti dostupna mapa lokacija radnih logora, digitalizovana istorijska građa, fotografije i prikupljena svedočanstva kako bi arhivska građa bila trajno očuvana.

Oktobra 1944. nacisti se povlače iz Bora pritisnuti Savezničkim snagama i u "koloni smrti" strada na hiljade logoraša. Spomenik velikom mađarskom pesniku, jevrejskog porekla, Miklošu Radnotiju u Boru ujedno je i spomenik svim stradalim logorašima.

Veliki pesnik je, kažu, za nešto malo hrane koju je razmenio u radnom logoru, dobio svesku u kjoj je svakoga dana zapisivao svoju liriku. Tako je nastao "Borski notes".

"Mikloš Radnoti je, na žalost, stradao u Aradu nadomak svog grada, svoje kuće, tu su ga streljali mađarski fašisti", kaže Dragan Stojmenović iz biblioteke Bor.

Na gradskom groblju u Boru podignut je spomenik stradalim Jevrejima u Drugom svetskom ratu.

среда, 30. октобар 2024.
9° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи