Kupci na valjevskoj pijaci prednost daju povrtarima koje poznaju

Valjevci na zelenim pijacama izbegavaju da kupuju povrće od prekupaca koji robu nabavljaju na kvantašu. Poverenje imaju u lokalne proizvođače, jer lako mogu da saznaju na koji način gaje povrće. Tri generacije valjevske porodice Zarić bave se povrtarstvom, ne koristići hemijska sredstva za biljke i zemljište.

Predrag Zarić, diplomirani ekonomista iz Valjeva, uvideo je veliki potencijal posla koji je započeo njegov deda Milorad, a razvio otac Mihailo. Imaju šezdeset plastenika i sav rod povrća prodaju na zelenoj pijaci u Valjevu. Tradicionalni način gajenja, najvažniji je adut Zarića za uspeh u poslu.

" Od momenta setve do momenta ubiranja tih plodova, čak ni za organsku proizvodnju nikakva hemija se ne koristi. Zemlju obogaćujemo svake godine ubacivanjem određene količine humusa, izgorelog stajskog đubreta, na taj način se zemlja oplemeni sama," kaže Predrag.

Valjevci žele da znaju gde se i na koji način proizvodi povrće koje vole. Zato su verni Zarićevi kupci. Prepoznali su kvalitet njihovih proizvoda i, kako kažu, domaćinski odnos prema poslu i mušterijama.

Zarići snebdevaju i većinu valjevskih restorana paradajzom, krastavcem i crvenom paprikom. Plastenici se pleve ručno, a Mihailo Zarić sav zasad paradajza opraši mehanički, zjalicom. U špicu sezone dnevno uberu oko hiljadu kilograma paradajza.

„U prvoj turi desetak plastenika, njih smenjuje novih desetak, pa njih smenjuje novih desetak, jer ja gajim tako sukcesivno sorte koje nisu baš prinosne. Znači, nisu za kvantaš, već više su za tezgu, da se pojede dobro, ukusno, lepo, da se uživa," otkriva povrtar Mihailo.

Nadležnoj državnoj ustanovi davali su povrće na analizu. Jedini ograničavajući faktor za dobijanje certifikata o organskoj proizvodnji je činjenica da povrće gaje u zoni grada, gde su Zarići starosedeoci.