Povratak i ulaganje u zavičaj

U rodni Temnić Jankovići su se vratili po sticanju penzije u Austriji gde su proveli čitav radni vek.

"Ja sam u Austriji radio 25 godina, a supruga 32. Radili smo u hotelu. Što je interesantno kod jednog gazde smo radili do kraja", kaže Života Janković.

"Bilo je teško ostaviti ćerku od šest meseci, sina sam tamo rodila, tako da sam morala i njega da donesem ovde, baba ga je čuvala, a mi smo nastavili dalje da radimo," seća se Dušica Janković.

Novac koji su zarađivali ulagali su u školovanje dece, zemlju i zavičaj.

"Uglavnom u selo smo ulagali. Kupili smo 11 hektara zemlje. Ja sam patriota, kao što sam i sada patriota , ja i supruga smo kada je bio zajam za privredni preporod Srbije dali 110.000 maraka, znači to smo uložili", navodi Života Janković.

Jankovići su oduvek imali jasan cilj. Da se vrate u svoj Toljevac gde se danas bave poljoprivredom.

"Imamo 2 hektara jagode. To nam je dodatno zanimanje. Najviše otuda što sam doneo to je rad, red i disciplina, da se zna šta se radi, kako se radi i kolko se radi i da se vodi evidencija uloženog i dobijenog da vidimo u stvarnosti ima li računice ili nema. Itekako može dobro da se živi samo ako se radi", kaže Života Janković.

U poslu kada mogu pomažu i deca koja imaju svoje porodice i žive u gradu.

"Imamo šestoro unučadi, od ćerke četvoro i od sina dvoje. Kad dođu ovde baš je lepo, to je pravo bogatstvo", kažeDušica Janković, a njen suprug dodaje: "Mi čuvamo ovo za njih da oni kada budu došli da kao mi nastave tradiciju."

Baš kao što i sam Života nastavlja tradiciju svojih predaka u Toljevcu. Već na proleće obnoviće česmu koju podigao njegov deda 1963. godine i dovesti vodu sa izvora do crkve u centru sela.