Susret posle pola veka u bogutovačkoj školi

Kao osmake škole u Bogutovcu, nastavnici su ih poslednji put prozvali pre pola veka.

"Neke ljude sam viđala i ranije, a neke nisam videla stvarno pedeset godina", kaže Ljiljana Savković. "Ne mogu da vam opišem taj osećaj. To treba doživeti."

"Svi smo se promenili, pa i ja", Marija Đukić, nastavnica u penziji. "Svi imamo još i neko kilo više pa se eto zaboravi. Ali je tako srdačan susret, divan, to je jedna divna generacija, pamtim ih kao vesele."

Veselije su bile i godine kada su bili đaci. U školi je bilo i više od 400 učenika, samo u toj generaciji pedeset četvoro.

Stara škola u Bogutovcu srušena je u NATO bombardovanju, nova je sagrađena 1999. godine. Oni koji su je pravili bili su optimisti, predviđena je za 250 učenika. Međutim, danas ovde ide samo 42 đaka.

Ove godine ima samo dva prvaka, kaže Srećko Todorić iz Bogutovca: "Dogodine nema nijedan, tako da perspektiva nimalo nije ružičasta."

Zoran Banjanac sa suprugom i dva sina ostao je u rodnom mestu. Kaže da su školsko dvorište i fudbalski teren jedina mesta gde deca mogu da se zabave:

"Ja sam se zaposlio pre nekih 17 godina, ostao sam tu, živimo tu malo od te moje plate, malo od poljoprivrede i tako. Možda ima negde gde je bolje, ja nemam kud odavde.

Od bombardovanja sve je krenulo nizbrdo, svedoče meštani mesta na koje je palo više od 120 projektila. Pre toga, samo zemljoradnička zadruga imala je četrdesetoro zaposlenih i 240 kooperanata. Radila je Bogutovačka banja, Magnohromov rudnik, Beopetrol.

Nekad je bilo oko 320 radnika u Bogutovcu sa Banjom, kaže Milorad Aleksandrić, sada ih ima možda dvadeset pet - dvadeset šest.

"Bogutovačka banja je zatvorena, ni gostiju, ni radnika, ni brakova", kaže Todorić.

U selu koje je do 1960. godine bilo opština, danas rade jedna prodavnica, benzinska pumpa, strugara i drvnoprerađivačka radionica i tri ugostiteljska objekta.