Zatvara se poslednji izbeglički centar u Pančevu

Bosiljka Jakovljević već 27 godina sa mužem živi u Kolektivnom centru. Kaže da su se mnogo mučili i da su najlepše godine svog života ovde proveli, ali da nikad neće zaboraviti solidarnost ljudi, koji i to malo što su imali uvek su među sobom delili, a na početku ih je ovde bilo 380.

"Nisu se zadržavali puno, tu je bilo lepo, ljudi su mnogo radili, imali smo svoje plastenike i svi smo bili kao jedna porodica i ovaj Centar smo doživaljavali kao svoju kuću. Svako je gledao da zbrine svoju porodicu i kako bi se ko snašao odlazio je dalje", kaže Bosiljka Jakovljević, korisnica Kolektivnog centra.

Zvonko Ulamović je sa Kosova u Pančevo došao 2003. godine sa troje dece i uskoro će se preseliti u novu montažnu kuću i moći će da započne normalan život, a boravak u Kolektivnom centru će zauvek pamtiti.

"Nama je ovaj Centar ipak poslužio da zbrinemo decu kada smo ostali beg igde ičega.Ovde mi je prošla skoro trećina života i mi znamo kako nam je bilo, ali sve što prođe se i zaboravi, a mi gledamo samo napred i idemo dalje,biće valjda i nama bolje", kaže Zvonko Ulamović, korisnik Kolektivnog centra.

Komesarijat za izbeglice preko pančevačkog Crvenog krsta i Danskog saveta za izbeglice od 1992.godine na razne načine pomaže porodicama koje su u Kolektivnom centru.

"Od samog smeštaja i svih komunalija, struja, grejanje, gas, voda i sve ostalo im je plaćeno, obezbeđen im je i jedan kuvani obrok i suhomesnati proizvodi,kao i sredstva za higijenu koja im dostavljamo jednom mesečno shodno broju ljudi koji tu borave", kaže Đura Bugarski, sekretar Crvenog krsta Pančevo.

Kroz izbeglički centar u Pančevu za 25 godina prošlo je više od hiljadu i po ljudi. Ostalo ih je još 22. koji će do kraja godine započeti novi život u svom domu i ova oronula zgrada će tad moći konačno i da se zatvori i preuredi u nešto mnogo lepše.