Zrenjaninka restaurira zemljane kuće

Po završetku fakulteta Dragana je u Grenoblu specijalizirala zemljanu arhitekturu, tehniku gradnje je usavršavala u Evropi i Africi, a stečeno stanje primenjuje u selu Mošorin gde je pre par godina kupila jednu staru kuću u ruševnom stanju kojoj veoma uspešno vraća nekadašnji sjaj.

"Naša ideja je da ne napravimo repliku, odnosno to neobavimo na način na koji su oni to radili pre sto, dvesta godina nego da je unapredimo i prilagodimo našim uslovima, našim potrebama ali tako da koristimo isključivo, prirodne materijale,materijale koje nalazimo u okruženju, prvenstveno zemlju, slamu, plevu i slično", kaže Dragana Kojičić, diplomirani arhitekta.

Po završetku radova Dragana ovde planira da otvori edukativni centar, a zainteresovanih kandidata već ima.

"Ideja je prva da se ovde nađe popriličan mir, našla sam ga time što sam ovde. Pre jedno tri nedelje ovde smo radili nas nekoliko žena ovaj pasulj čarobni i ovde je takoreći sve čarobno", kaže Ana Štukelja, diplomirani arhitekta iz Smedereva.

Za Draganin rad su posebno zainteresovani u zavodu za zaštitu spomenika.

"Ovaj vid graditeljskog nasleđa u Vojvodini je najugroženiji, ono svakodnevno nestaje, svakodnevno mi gubimo ove kuće, da li zato što ljudi u njima više ne žive ili zato što ih ruše i na njihovom mestu zidaju nove objekte. Zato je vrlo važno da se ovaj vid nasleđa očuva", kaže Bojan Kojičić, Zavod za zaštitu spomenika Zrenjanin.

Deda Sava iz Mošorina odavno je zagazio u devetu deceniju najduži deo života proveo je baš u ovakvim građevinama.

"Za ove novije kuće ova moja treba mnogo energije da je greje, a tamo nije trebalo jer je bio naboj, naboj nije puštao zimu, a štitio je leti od vrućine.To je suština", kaže Sava Krunić, iz Mošorina.

I dok u Srbiji i dalje postoje zakonski problemi vezani za gradnju zemljanih kuća, u svetu je to normalna pojava, pa čak i hit poslednjih godina.

rts.zrenjanin@rts.rs
+381 23 534 566