Međunarodni kamp duboreza

Ištvan  Erdelji, domaćin kampa duboreza  po zanimanju je pekar. Ne bavi se pekarstvom, nego je vlasnik fabrike za izradu nameštaja u prirodnom obliku. Na svom imanju, čiji enterijer impresionira prirodnjošću,  okuplja ljude sa kojima ga vezuje odanost prema drvetu. Erdelji ističe da rade ono što najviše vole , a  to je rad u drvetu.

"Mi to radimo iz ljubavi prema drvetu. Jednostavno moramo to da radimo, a i dobro smo društvo. Sastajemo se najmanje dve-tri puta godišnje", dodaje Erdelji.

Viktor Lacko iz Svođina u Slovačkoj je vozač kamiona i  prvi put  je u trešnjevačkom  kampu. Drvodeljstvo mu je, kaže, veliki hobi, a počeo je izradom sitnih predmeta za kolege vozače.

"Kad sam se malo usavršio počeo sam da pravim rezbarije na ravnoj dasci, a, evo, sada prvi put pravim nešto novo, komplikovanije.  To je buket različitih  cvetova koji se otvaraju , primaju i šalju svetlost", objašnjava Lacko.

Tibor Bakšić iz mesta Đere u Mađarskoj  ima 65 godina,  a poslednjih 28 je rukovodilac fabrike vode. Kaže da pored redovnog posla ima dosta slobodnog vremena koje koristi za obradu drveta. U kampu trenutno oblikuje skulpturu ovce po biblijskim motivima, a već je napravio figure dva psa pulina.

"Pored skulptura pravim nameštaj  sa starim mađarskim motivima. Ponekad lovcima pravim postolja za trofeje.  Radim sa orahovim drvetom, trešnjom, višnjom, hrastovim drvetom, a bude i lipe. Svoje radove često izlažem na izložbama po Mađarskoj", pojašnjava Bakšić.

Drvodeljci u trešnjevačkom kampu kao materijal koriste tvrdi hrast i tvrdi japanski brest. Pre početka kampa majstori drveta dogovaraju se koje će motive obrađivati.  Nastali radovi krase javne površine, kako u Trešnjevcu, tako i u susednim mestima.

rts.kikinda@rts.rs
+381 230 439 745