U Sokobanji, lakše sa dijabetesom

Četrnaestogodišnjoj Teodori iz Niša pre godinu i po povrđen je dijabetes. Insulin prima više puta dnevno, a u kampu za decu sa ovim oboljenjem boravi drugi put.

"Shvatila sam da svi moramo da nastavimo da živimo normalno, i videla sam da to nije toliko strašno", kaže Teodora. "Nisam jedina, i mnogo je lakše."

Iskustva Teodora deli u kampu sa dvadeset petoro dece s dijabetesom uzrasta od 6 do 18 godina, iz više gradova na jugu Srbije. Tu su naučili da treba da šetaju ukoliko je šećer povećan, da broje ugljene hidrate, da određuju korekciju leka.

Osposobljavanje dece za samostalno funkcionisanje i normalan život sa ovom bolešću je zadatak kampa, gde su 24 sata uz decu lekari, medicinske setre i volonteri koji takođe žive sa dijabetesom.

"Kamp ima za cilj da decu koja dođu nauči da što bolje upravljaju insulinom i da ishranu prilagode svakodnevnim aktivnostima kada se vrate", objašnjava organizator Kampa Boban Milosavljević. 

"Svesna sam", kaže Jelena Milošević Jovančev, "da će dijabetes biti doživotni problem mog deteta i jako mi je bitno da bude tu sa drugom decom, da uči sa njima kako da broji ugljene hidrate, da kad se vrati sa kampa samo daje sebi insulin i proverava šećer u krvi."

U niškoj dečjoj klinici od dijabetesa se leči izmedju 300 i 400 mališana sa jugoistoka Srbije. Alarmantno je to što se taj broj povećava iz godine u godinu.

"Neki od uzroka povećanja broja obolelih mogu biti, uz nasledni faktor", objašnjava dr Vesna Cvetković, pedijatar endokrinolog Dečje interne klinike Niš, "ishrana puna aditiva i konzervansa, prerađevine, razne infekcije."

Kroz ove kampove do sada je prošlo oko sto pedesetoro dece, neki i više puta, a prvi boravak za njih je besplatan.