"Moje selo je lepo kao pesma"

" Da bude dečice kao belih rada,
Da nam Šumadija opet bude mlada."

"Selo te dočeka raširenih ruku,
Umiveno, čisto, lepo kao pesma.

Tada znaš da si živ, da si srećan
I da umeš da voliš."

"Selo je parče raja" napisao je Dobrica Erić, "koje je Bog nehotice ili namerno ispustio sa neba." A u raju kao i u ovoj predstavi ima svega, plodova, zdravica, poslovica, šala, mudrih izreka, odrastanja, ljubavi, muzikanata, posela i vašara.

Život na selu nije nepoznanica ovim mališanima. Većina odlazi na selo vikendima i praznikom, kod baka i deka. Tamo se kažu igraju sa domaćim životinjama u dvorištu, šetaju po voćnjacima i livadama, beru voće, povrće i cveće.

Od njih tridesetoro dve devojčice iz odeljenja i žive na selu.

"Putevi nam nisu baš kao u gradu", kaže Marija, "ali ima velikih brda za sankanje, tako da je sada uživanje."

Za Mihajla je najlepše što u predstavi igraju svi njegovi drugari iz odeljenja.

Za to je zaslužna njihova učiteljica, koja je radila adaptaciju teksta i režiju predstave. Izbor muzike poverila je nešto starijem učeniku škole.

"Ovo je prava košnica. Svi su sve vreme na sceni, ali je lepo. Uživamo, zabavljamo se. Ovo je u stvari adaptacija pesama i poema pesnika Dobrice Erića.To je junak našeg detinjstva, plavi sanjar, pisac, drug naše škole. Ovom prilikom šaljemo mu želje i dobru energiju da ozdravi, da nam se vrati i da piše pesme za nas", kaže Snežana Milovanović, učiteljica.

Ako Dobrica i ne bude u stanju da govori svoje stihove, umesto njega to će činiti ovi mališani i generacije koje dolaze. A  on im je ostavio u amanet mnogo pesama i poema u slavu sela, naše tradicije i običaja.

rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707