Osma decenija užičkih "Vesti” i 45 godina Radio Užica

Samo šest dana po formiranju Užičke republike, čije je vođstvo shvatilo značaj štampe, svetlo dana ugledao je prvi broj "Vesti", štampan ćirilicom, a posle njega još 15 za 18 dana.

"Prvi broj je izašao na nekih 62 strane sa 172 proglasa, obaveštenja, naredbe, tako da je imao važnu ulogu, posebno zbog toga što je pružao informacije s fronta i na neki način podizao moral, ne samo boraca već i građana Užica", kaže Slavica Stefanovič kustos, Narodni muzej Užice.

Prolazile su decenije, a novinari "Vesti" predano beležili sve što se oko njih zbivalo - od privrednih uspeha, društvenih dilema, kulturnih dostignuća, sportskih događanja do nekih malih stvari iz gradske svakodnevnice.

"Ono što je najveća vrednost ovih novina je upravo zato što je nedeljnik "Vesti" najveći hroničar ne samo Užica već i Zlatiborskog okruga. Mnogi koji rade seminarske radove, bilo kakvo istraživanje, najpre listaju stranice "Vesti" i tu traže podatke, tako da se i mi trudimo da zadržimo tu neku tradiciju, ali i da unesemo neke novine", kaže Zorica Đoković urednica nedeljnika "Vesti".

Da je važno biti viđen u "Vestima "potvrđuju i oni o kojima se pisalo.

"Meni je bilo mnogo značajnije da "Vesti" objave neki moj rezultat kao atletičara, kasnije kao trenera nego da to učini "Sport", "Žurnal" ili bilo koji drugi list", kaže Slavko Kuzmanović atletičar i trener.

Tri decenije posle novina oglasio se u etru i prepoznatljivi signal Radija Titovo Užice.

"Od perioda kada je 1971. godine krenuo onaj šestočasovni dnevni program do danas kada radimo naravno 24 sata dnevno, mnogo štošta se promenilo mada smo naravno pokušali da zadržimo sve ono što je bilo dobro na Radio Užicu, tada Radiju Titovo Užice, u suštini ono sšto danas radimo na radiju-pokušavamo da budemo moderno formatirani i mislim da u tome uspevamo", kaže Ana Miilošević urednica "Radio Užica".

Kao mesto odakle su užički novinari najčešće kretali u medijske vode, u "Vestima" ipak malo strepe za budućnost, jer se mladi, školovani novinari teško odlučuju za povratak u rodni grad i lep, ali težak novinarski posao.