Škola arhitekture na Staroj planini

Dvanaest studenata arhitekture iz Srbije i Bugarske  i njihovi profesori sa Univerziteta iz Niša i Sofije izučavaju tradicionalnu arhitekturu.

Iako se poznaju svega nekoliko dana, zajednički rad im nije težak. Naprotiv, u razmeni mišljenja pronalaze inspiraciju, a zadaci su izazovni i zabavni. Studenti iz Srbije i Bugarske i njihovi profesori govore zajedničkim jezikom. To je kažu jezik arhitekture.

"Malo se nismo razumeli u početku, ali se snalazimo, malo oni Srpski, mali mi Bugarski, pa tu po neka reč Engleskog, nekad i Francuskog. Sve u svemu snašli smo se super. Njihove metode su drugačije od naših u potpunosti, ali jedne sa drugima se savršeno uklapaju", kaže Anđelina Pančić, studentkinja iz Niša.         

"Mnogo je važno da ono što učimo iz knjiga primenimo u praksi,  na terenu. Tako zaokružujemo svoje znanje i povezujemo teoriju i praksu. To će dati dobre rezultate", kaže Mario Radev, student iz Sofije.

Cilj studenata i profesora koji borave u nastavnoj bazi Veterinarskog fakulteta u selu Gornji Krivodol je da se upoznaju sa vrednostima tradicionalne arhitekture.  Rezultat njihovog rada biće idejno rešenje za uređenje napuštenih objekata u centru ovog staroplaninskog sela.

"Arhitektura sa obe strane granice je skoro ista. Mi treba da sačuvamo našu tradiciju. Lepo je što se ovde ideje rađaju pod otvorenim nebom, a ne u učionicam na Univerzitetu. Ove ideje odražavaju duh mladih arhitekata", kaže dr arh. Vihren Bakardžijev, glavni asistent Univerziteta u Sofiji.

"Karakteristike i lepota arhitekture može da se uoči u proporciji i materijalizaciji i to je ono zapravo što će arhitekte i studenti da probaju da "pročitaju" na ovim objektima i kroz svoje idejne projekte prenamene da istaknu", kaže Milanka Vasić, asistent Arhitektonskog fakulteta u Nišu.

U Gornjem Krivodolu, najistočnijem naselju u Srbiji, živi svega četvoro stanovnika.  Rekonstrukcijom objekata u selu, neće biti samo očuvana tradicionalna arhitektura, već će biti stvoreni i uslovi za oživljavanje ovog kraja i razvoj turizma.

rts.pirot@rts.rs
+381 10 311 910