Nema proleća da se ne izore kuršum iz Javorskog rata

Pod Javorom je, kao i u dolini Morave i Nišave, Srbija povela rat za nezavisnost. Pre 140 godina, Prva užička brigada je krenula na turske šančeve u Kalipolju, probijajući granicu koja  je podelila narod i sela oko Uvca i Lima ostavila u Osmanskom carstvu.

Prva bitka bila je zastrašujuća i, za srpsku vojsku, tragična. Mileta Ivanković iz Ljepojevića seća se onogo što mu je deda pričao:

"Tu je toliko ljudi izginulo, da si mogao gaziti sa čoveka na čoveka... jedan do drugog su ležali... strašno."

"General Zah, poreklom Čeh, nije poslušao savete svojih starešina da krene levom stranom Javora, kuda je Karađorđe krenuo, nego je krenuo džadom, pravo na utvrđenja", objašnjava hroničar Dragoljub Gagričić, "i zato je Kalipolje veliko srpsko stratište."

Uprkos velikim gubicima, od Javora se nije odustalo. Čemernicu je junaštvom, sa svojim saborcima, odbranio major Mihailo Ilić, i na "vratima Srbije" utvrdio šančeve, sprečavajući kontranapad turske vojske.

Nema proleća, a da se iz Kalipolja ne izore kuršum ili zrno iz Javorskog rata, čiji su se junaci, na čelu sa majorom Ilićem, zauvek uselili u narodne pesme i predanja, jer kako pesnik reče: oni su više voleli NAS nego SEBE.

I Ivan Ivanković iz Ljepojevića potvrđuje da je nalazi kuršume iz Javorskog rata.

Otadžbinski ratovi od 1876-1878. godine su prekretnica  u oslobađanju Srbije od tuskog ropstva i učvršćavanju temelja nove države. Narod Starog Vlaha to dobro pamti - zapevaće, za koji dan gorštaci, zasvirati dvojnice na Javoru, na Saboru koji se ovde održava već 109 godina i slavi junaštvo srpskih ratnika sa Kalipolja.

Još da spomenici zasijaju sjajem kakav dolikuje onima kojima su podignuti, znalo bi se da nisu zaboravljeni.

rts.uzice@rts.rs