Sa ledine do uzornih domaćina

U porodici Lazara i Jule Đurašević iz Roćevića kod Kraljeva svaki dan počinje dogovorom o dnevnim obavezama kojem, pored dvojice sinova i njihovih supruga, prisustvuju i unuci, Bojan i Mirko.

Lazar Đurašević često se, kako kaže, priseća 1969. godine kada se sa suprugom i devetomesečnim sinom iz Osonice, sela na granici s Ivanjicom, doselio u trošnu kućicu: "Ništa vredno nismo imali. Mučili smo se, radili od jutra do ponoći, kućili se."

Lazarevi sinovi Milan i Slavoljub bratski dele posao. Dok je Slavoljub na njivi, Milan je u štali, narednog dana uloge se menjaju a često su zajedno na istom poslu. Milan ističe da imaju savremenu poljoprivrednu mehanizacijom vrednu više od sto hiljada evra:

"Imamo četiri traktora, kosačicu, frezu, balirku, tanjirače, rasturač đubriva, sejalicu..."

Nemaju ograničeno radno vreme, dodaje Slavoljub: "Svesni smo da samo radom možemo da stvaramo i napredujemo."

Đuraševići u moderno opremljenoj štali drže trideset rasnih krava muzara. Iako, prema Milanovim rečima, zarada ne odgovara uloženom radu planiraju da prošire stočni fond.

Težak put do uzornih seoskih domaćina Đuraševići su prešli je zahvaljujući velikom radu, odricanju i slozi. Lazereva supruga Jula s ponosom ističe da je zdrava porodica najveće bogastvo: sinovi, unuci i snahe kojima, kako kaže, nema ravna po dobroti, vrednoći i odnosu prema ukućanima. I snahe, Albanke, Ardita i Rudina zadovoljne su životom u Srbiji, u porodici Đurašević.

Đuraševići su zadovoljni životom na selu. Očekuju da im grad i država pomognu u saniranju klizišta koje je nedavno ugrozilo njihovo domaćinstvo, najviše štale. Ostalo će sve sami kao i do sada.

rts.kraljevo@rts.rs