Zmajevi i vile još žive u Golupcu

Kako je Dragici Popić iz Dobre, kod Golupca, nekada pričao njen deda, zmaj nastaje od šarana kada napuni dve stotine godina. Narodno predanje kaže da kada više puta sanjate lepog momka ili devojku, morate starijima da pričate o tome, kako ne biste zauvek ostali zaposednuti zmajem.

Zmaj, kaže Dragica, izgleda kao zvezda repatica: "Ide i za njim ide vatra, ali ne vatra kao plamen nego više kao u paricama."

Da vile postoje mogu da potvrde oni koji u šumi nađu ugaženu travu gde vile igraju svoje kolo, kao i vilino sito i kašiku. To je tvrda gljiva, koja se ne kvari. Ukoliko je nađete, dobro je da iz nje popijete malo vode.

"Nas su učili, kada idemo prema izvorima, jer su se vile najviše i najčešće nalazile pored vode, uvek smo morali da pevamo, da pričamo", kazuje 64-godišnja Dragica Popić. "Iako nam se ne priča, mi same nešto pričamo, vičemo blizu izvora, u slučaju da naiđemo na njih, da bi se one uklonile."

Dragica zna i kako su meštani Jerini nosili hleb na rukama dok se gradio golubački grad, a ona je u trenutku ljutnje bacila Babakaj stenu u Dunav, koju i danas možemo videti.

Sva predanja iz golubačkog kraja koja su vekovima s kolena na koleno prenosile naše bake, sada će čuvati i Narodna biblioteka u Golupcu koja je napravila mobilnu aplikaciju "Putevima zmajeva kroz Srbiju".

Prošlog leta, Narodna biblioteka u Golupcu objavila je konkurs kako bi prikupila što više legendi i priča iz tog kraja, kaže Jelena Petrović, ali u takvom formatu da se vidi pripovedač:

"Ne samo u rukopisu, već da ti ljude koji pričaju priče koje su čuli od svojih baka dalje prenesu."

Bez obzira na to da li su ove priče mašta, magija, legende ili istina, u nekom trenutku u golubačkom kraju, ljudi su živeli u skladu sa tim uverenjima.

rts.pozarevac@rts.rs