Hip-hope, srećan 50. rođendan

Sedžvik Avenija 1520, Bronks, Njujork

Pre pola veka održala se žurka povodom kraja letnjeg raspusta i povratka u školu i naizgled klasična mladalačka aktivnost, ugođaj za lokalce, postade "Veliki prasak“ hip-hopa. Od tog momenta je sve počelo. Iz Sedžvik Avenije 1520, Bronks.

Afroamerikanka Sindi Kembel organizovala je žurku na kojoj će njen brat Klajv Kembel biti di-džej. Mišićav i razbacan, Klajv je sebe nazvao DJ Kool Herc, aludirajući na Herkulesa. Imigrant sa Jamajke dizao je i spuštao gramofonsku iglu na iste, "zarazne“, delove pesama iznova i iznova, nabacujući rime i šale zarad što bolje atmosfere. Ta inovacija donela mu je zvanje "oca hip-hopa“.

Ulične žurke postale su intima afroameričke zajednice u Bronsku, Bruklinu i Kvinsu. Beg od bede, kriminala, bandi i života bez perspektive. Vođa okorele bande "Black spades“ Lens Tejlor uvideo je potencijal u tim okupljanjima i uz veliku muku uspeo da sa ostalim rivalskim bandama formira "Zulu naciju“, udruženje za širenje i promociju hip-hop kulture. Ono što je počelo kao žurka je institucionalizovano, dobilo altruističku svrhu i osnovne vrednosti: mir, ljubav, jedinstvo i zabava. Ta četiri postulata dobijaju svoju ekspresiju kroz četiri osnovna elementa: di-džejing, em-siing (rep), brejking i grafite.

Tejlor je po osnivanju "Zulu nacije“ postao Afrika Bambata.

Od gramofonske igle do nezaustavljive lokomotive

Sredovečni slavljenik prošao je kroz sve razvojne faze. Dobroćudno, naivno dete želelo je samo da se igra na betonskom terenu sa društvom iz bloka. Nema nameru da se ističe i grabi, samo da uživa. Kako je rastao, dobijao na testosteronu, hteo je da se čuje za njega, izlaska iz svojih okvira i upoznavanja sa drugima i drugih sa sobom. Svež, nov, inovativan u godinama kad su se novi žanrovi javljali kao na traci. Pankeri su ih prvi prihvatili. Ko drugi nego pobratim autsajder? Urbana kultura afro-američke manjine doprela je do belaca. Problem je taj što ti belci su kontra onim belcima koji su cilj. Onima u foteljama, u sakoima i lakovanim cipelama.

Hip-hop je na vrhuncu svoje adolescencije probio barijere i dopreo do malog televizijskog i velikog bioskopskog ekrana. Simpatičan, živahan, obučen u trenerku, šeširić na glavi, zlatni lanac i "Adidas“ patike. Kao novi đak u školi koji preotme sve devojčice. Privržen svojim korenima, postao je omiljen kakav-takav.

Sazrevanjem i uviđanjem svoje sve jače uloge, okreće se protiv gorućih društvenih problema: nejednakosti, policijskog nasilja i represije. Nekad pregrubo, agresivno, puno psovki i bezobrazluka, a nekad intelektualno-akademskim pristupom i ideologijom afro-centrizma.

Ipak, novac se sve više slivao u njegove džepove i postao je dovoljno velik da može da gospodari klubovima, MTV listama i ujedno da održi nit sa iskrenim ljubiteljima i okorelom publikom. Devedesetih je bio na vrhuncu što se tiče kvaliteta i finansijskog rasta. Baš po dolasku na Mont Everest slede tragedije koje će ga primiriti i vaspitno "ošamariti“ kao dokaz da je skrenuo sa puta.

Uvideo je grešku. Smanjio ego. Prepustio se slobodi izbora. Ako hoćeš milione ili da šalješ katarzične poruke, sve to možeš uz hip-hop. Naći će se publika za obe strane.

"Danas nam je divan dan“

Ekspanzijom je hip-hop došao i do ušiju momka iz Srbije, zemlje na brdovitom Balkanu, nepoznate prosečnom Amerikancu. Preuzeo ga, postao deo njegovog identiteta i jedna od vodilja tokom odrastanja. Zbog toga, taj dečak i milioni sledbenika hip-hop kulture širom sveta slave još jedan rođendan.

Hip-hope, prošao si mnogo, brzo si rastao, zaslepljujuće sijao, duboko padao, tugovao za prolivenom krvlju, ali još uvek čuvaš svoju suštinu van lažnog osmeha za šire mase. Uvek će biti onih lojalnih i prisutnih kada ne budeš jak, jer znamo kako je sve počelo.

Srećan ti 50. rođendan, budi svoj, ali ne i svačiji. Ne može da stane, neće da stane.