U trgovinskom centru moguće je kupiti komad trga

KO TRGUJE? Trgovac, ali i trgovka i trgovkinja – ženska osoba trgovac ili žena trgovca. Trgovčić je trgovac na malo.

Trebalo bi razlikovati trgovački, odnosi se na trgovce, i trgovinski – tiče se trgovine.

I trgovan se tiče trgovine, trgovinstvo se odnosi na sistem trgovine; trgovlja je baš trgovina, uzeli smo je od Rusa. Trgovlačiti znači odugovlačiti, odlagati, odgađati, zatezati, razvlačiti kakav posao.

Trgovinica je deminutiv i hipokoristika od trgovine, dok trgovčiti znači trgovati.

U Matičinom rečniku nalazimo i tržiti (tržariti) sa značenjem prodavati ali i krčmiti. Trgovstvo je baš zastarelo, isto je trgovina, u osnovi se uvek prepoznaje trg.

TRG. U razvoju srpskog jezika, ima reči koje su neizbežno menjale značenje. To je slučaj i sa trgom, nekada je bio mesto gde se prodaje ili kupuje, pijaca, tržnica.

Ne zna se poreklo reči. Po jednom tumačenju povezana je s glagolom tražiti, koji je deo mađarske reči kereskedelem, što znači trgovina.

U osnovi je naziva italijanskog Trsta, koji se prvobitno zvao Tergeste, gde prepoznajemo trg, tek kasnije je preimenovan u Trieste.

Trg je bio i trgovište, grad u kome se održavaju vašari, sajmovi, trgovački centar, a još ranije, kod Vuka, trg je označavao robu koja se prodaje ili kupuje.

U Vukovom rječniku ima reči čije značenje nije više onakvo kakvo im daje Vuk, doživljavaju različite promene, danas je trg slobodan prostor u gradu na raskršću ulica, okružen zgradama.

TRŽNI CENTRI. I ovde je trg u osnovi. Ali pre svega: zašto su tržni, ranije je traženo da se prodajni centri kod nas nazovu trgovinskim, kao što je nekada bio Svetski trgovinski centar.

Kod Hrvata je Trgovinski centar Zadar. Zato se postavlja pitanje i o mestu gde se trguje.

Prema Rečniku MS, trgovinski se odnosi na trgovinu, koji je u vezi s trgovinom, uz primere trgovinski bilans, ugovor, radnja.

A kad nađemo odrednicu tržni, Rečnik nas upućuje na tržišni kao preporučljiviji oblik, sa značenjem koji se odnosi na tržište, namenjen tržištu: tržišna vrednost, inspekcija.

Iako su to nijanse u značenju, bolje bi bilo da smo se opredelili za sintagmu trgovinski, ne tržni centar, a zašto nismo? Jedno objašnjenje je jezička ekonomija, tržni je kraće, a drugi razlog je...

TRŽNICA. „Otvoren ili pokriven prostor gde se vrši kontrolisana prodaja životnih namirnica; niz prodavnica različite robe u sklopu jednog trgovinskog objekta.”

Tržni se vezuje za tržnicu, u Vukovom rječniku tržnica je oklagija i pekarka i pekarska pomoćnica, nekada je označavala i pijacu, u Hrvatskoj se i danas koristi u tom značenju.

Zato su danas „Ušće”, „Rajićeva” i „Delta siti” tržni centri, dobro je da nisu šoping centri, mada se i to može čuti. A tek šoping molovi...

Dovoljno je da pogledamo jezičku prošlost pa da se uverimo u prolaznost nekih reči ili njihovih značenja, a javljaju se i nove reči i pozajmljenice.

***

U istoriji jezika neke reče ili njihova značenja znaju za nastajanje, upotrebu i umiranje, što je slučaj i sa imenicom trg i izvedenicama od nje.