Đoković-Beretini: Borba za istoriju, 20 titula i daljinski

Posle prečke Mijatovića protiv Holandije koja se "još trese", prestao sam da pratim fudbal. Ponekad Engleze, reprezentaciju i to je to. U poslednje vrema ekranom srednje veličine TV prijemnika koji nesrećnim slučajem stoji u dnevnoj sobi dominiraju RTS "Poletarac", "Maša i meda", Bi-Bi-Sijev kanal posvećen planeti. Rovovska borba oko daljinskog ne jenjava poslednjih dana, Vimbldon je. A danas nije baš svaki dan.

Nisam neki ljubitelj sporta, crtane filmove obnavljam u vrlo ograničenom dnevnom trajanju, upoznajem se sa novom produkcijom. Ali, gleda mi se tenis, Vimbldon i Đokovićevi obrti. Prate mi se reakcije Ivaniševića.

Na kvarno u dogovoreno vreme menjam kanale. Ubeđujem najmlađeg člana porodice da je fantastično gledati fantastičnog. Ne razume sigurno, ali ne odustajem. Pokretima medveda iz popularnog crtanog filma imitiram bekhend, forhend, "krijem" skraćivanje lopte.

Često ne uspeva. Kratak smeh kaže pomeri se, ne izigravaj klovna i pusti me na miru.

Zatim pokušavam da budem linijski sudija. Demonstriram viku u momentu kada glasno izgovaraju "aut", ali ponovo ništa.

U krajnjem očaju odlazim do vitrine, vadim lopticu sa Novakovim potpisom koju je moja supruga "osvojila" preskačući zabezeknute gledaoce na Ju-Es Openu 2012., veoma brižljivo upakovanu u plastičnu kutiju.

Vadi se samo u posebnim prilikama, i kada se sa nje briše prašina. Sveti gral, trijumf, deo nečega što traje zauvek.

Sledi priča o loptici, četvrtini finala protiv Del Potra (skoro, pa izmišljena u mojoj interpretaciji, sem rezultata - 6-2, 7-6, 6-4), šeširu Šona Konerija...

To deluje malo zanimljivije, vidim očiglednu promenu raspoloženja. Na trenutak pomislim na izvojevanu pobedu.

"Šeši", "šeši", ori se, međutim, dnevnom sobom. Ni "l" od lopte, ni "Đ" od Đokovića.

Prvi set protiv Šapovalova nisam gledao, ostala dva na mahove, u pauzama porodičnih obaveza.

U redu, pričam priču o šeširu, ali ne odustajem. Sledi vuk koji prezire kulturu, doktor mačak i "Ako deca zube peru svaki dan....".

Nada umire poslednja, kao i želja da se objašnjava nekome ko je mnogo mali da bi razumeo poteze, pokrete, brojeve.

"Surovo" potkupljujem sat vremena vimbldonskog polufinala dečjim pesmama. I tenis je didaktika, posebno ako ga igra najverovatnije najveći svih vremena.

Za danas sam, zato, obezbedio obožavani jogurt sa jagodama i "komentatorsku poziciju".

Finale Vimbldona je, kad igra Đoković, na kraju krajeva, više od igre.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.