Srpski fudbaleri su obespravljeni radnici

„Zabluda i nepravda kraljeva sahranjuju se zajedno sa njima, ali nepravda zakonodavaca traje iz naraštaja u naraštaj." - švajcarski reformator obrazovanja, Johan Hajnrih Pestaloci

Fudbalski savez Srbije ne stoji čvrsto iza svoje odgovornosti i ne uvažava Fifin pravilnik o statusu i transferu igrača, i ne sankcioniše profesionalne klubove i njihove rukovodioce koji ga ne poštuju.

U Zakonu o sportu (član 33. odeljak 2), kaže se da „radi obavljanja sportskih aktivnosti i sportskih delatnosti sportska organizacija može se osnovati kao udruženje ili kao privredno društvo. 

Iako smo svesni da najuspešniji klubovi današnjice u svetu posluju kao profitne organizacije, neshvatljivo je da u srpskom poimanju ekonomije sporta i dalje ne postoji svest o potrebi privatnog kapitala u klupskom sportu, koji bi za cilj imalo povećanje ekonomske efikasnosti klubova, priliv svežeg kapitala, promena vlasničke strukture i stabilnost klubova. 

Princip komercijalizacije vrhunskog fudbala u Engleskoj može se videti još sa kraja 19. veka, gde su fudbalski klubovi nastali i registrovani kao profitne organizacije, a na osnovu Zakona o preduzetništvu. U to vreme Engleska nije imala zakon o neprofitnim organizacijama. 

Održivost pozicije kluba zavisi od modela vlasništva kluba, ali samo postajanje kluba zavisi od kvalitetnog, časnog modela upravljanja klubom. 

Moć vlasnika kluba, ali bez odgovornosti

Svedoci smo da ljudi koji upravljaju fudbalskim klubovima u Srbiji, žele moć, ali ne i odgovornost u izmirenju obaveza prema profesionalnim fudbalerima. 

Modeli i principi upravljanja, zasnivaju se po političko - birokratskom sistemu ili kroz sistem pojedinih poslovnih ljudi, koji su sponzorstvo zamenili za vlasništvo nad klubovima.

Institucionalni okvir organizovanja klubova funkcioniše kao sistem udruženja građana, odnosno kao neprofitan sektor. Međutim, preko različitih finansijskih transakcija, a posebno preko transfera sportista, novac je umesto u klubu završavao na privatnim računima.

Reputacija pa rezultati

Jedan od najcenjenijih svetskih stručnjaka iz oblasti ekonomije sporta, profesor Džerald Skuli razradio je model izmerenja sportskog momentuma na osnovu učestalosti postizanja vrhunskih sportskih rezultata. 

Utemeljenje sportskog momentuma, po njemu, nalazi se u reputacionom kapitalu, odnosno u opštoj reputaciji klubova. 

Po mišljenju profesora Džeralda Skulija sport ima mogućnost da modelira i određuje efekte reputacije, upravo preko sportskog momentuma. Pod sportsko - fudbalskim momentumom podrazumeva „frekventnost sopstvenih visokih rezultata u životnom ciklusu klubova, ali i samih njihovih sportista, u mikro i makro periodima."

U ekonomskim uslovima srpske privrede ne postoji pozitivan sportski momentum, i postoji čitav spektar negativnih pokazatelja, koji direktno utiču na profitabilnost klubova. 

Ti pokazatelji se odnose na nedovoljno razvijeno tržište sportskog kapitala, nizak kvalitet domaćeg takmičenja, nerazvijenost sportskog klupskog marketinga, nepostojanje utemeljenih televizijskih prava i konkurencije u sektoru TV medija, nezainteresovanost najšire javnosti za takva takmičenja. 

Postojanje jednog profesionalnog kluba karakteriše sportska, poslovna, i organizacijska uspešnost, učešće u raspodeli sportskih rezultata, stepen zadovoljenja potreba članova kluba, autentičnost organizacije kluba, organizaciona kultura. 

Tek svaki sedmi fudbaler živi od lopte

Menadžment upravljanja u srpskom klupskom fudbalu nije zasnovan na principima predviđanja, planiranja, organizovanja, razvoja ljudskih resursa, rukovođenja i kontrole. 

Uprkos raširenoj percepciji elitnog svetskog i evropskog fudbala kao egalitarne društvene profesije, jasno je da u današnjem fudbalu ne postoji taj princip jednakosti, i da socioekonomski parametri pokazuju da manje od 15 odsto igrača u Srbiji tokom karijere zaradi za pristojan život. 

Profesionalni sport jedna je od retkih industrija u kojoj nekoga možete nazvati veteranom već do 27. godine života. 

Biti profesionalan fudbaler za razliku od drugih profesija, uključuje maksimalne fizičke zahteve, i pred profesionalnog fudbalera se postavljaju visoki kriterijumi, a klupske sezone često traju od devet do deset meseci. 

Naučna istraživanja kažu da su fudbaleri tokom karijere izloženi intenzivnim mentalnim zahtevima i to može povećati njihovu podložnost određenim problemima mentalnog zdravlja. 

Pritisci uključuju uobičajeni stres na poslu vezan za radno mesto, članstvo u timu, nastojanje da ispune pojedinačne i organizacione ciljeve. Postoje i dodatni pritisci povezani sa ponašanjem odgovornih u klubu koji ne ispunjavaju unapred dogovorene obaveze predviđene Zakonom o radu.

Depresija o kojoj se ne priča

Fudbaleri su u opasnosti od traumatičnih povreda mozga ukoliko dožive povrede glave ili potres mozga. Potres mozga može rezultirati depresijom, umorom, razdražljivošću, zbunjenošću i opštim poremećajima raspoloženja. 

Traumatične povrede mozga su faktor rizika za hroničnu depresiju. Takođe predstavlja potencijalni faktor rizika za neurodegenerativne poremećaje dementnog oštećenja poput blage kognitivne insuficijencije, Alchajmerove bolesti i Parkinsona. 

Takođe, studija Međunarodne federacije udruženja fudbalskih profesionalaca takođe je otkrila da sadašnji profesionalni fudbaleri koji su tokom karijere zadobili tri ili više teških povreda imaju dva do gotovo četiri puta veću verovatnoću da prijave probleme mentalnog zdravlja od profesionalnih fudbalera koji nisu pretrpeli teške povrede.

Parafrazirajući švajcarskog pedagoga i reformatora obrazovanja Johana Hajnriha Pestalocija - „Zemlja je raj, ako se traži mir, čini pravo i želi malo", mišljenja sam da bi profesionalan fudbaler u Srbiji, bez obzira na sve manjkavosti, u istom pronalazio profesionalno zadovoljstvo, želeći malo, ali da se čini pravo. 

Pravda ne sme da postoji samo u literaturi. Pravo ne sme da bude u rukama onih koji imaju određenu političku moć, bez ikakvog osećaja za pravdu.

(Autor je diplomirani pravnik i diplomirani profesor sporta i fizičkog vaspitanja)

Dodatak 1 

Član 2. stav 2. Statuta Fudbalskog saveza Srbije reguliše pravni status Fudbalskog saveza Srbije, i definiše ga kao „nacionalni granski sportski savez, koji je jedino nadležan da organizuje i uređuje fudbalski sport na teritoriji Republike Srbije". U članu 13. stav 4. pomenutog statuta „fudbalski klubovi doprinose razvoju fudbala u Srbiji kroz ispunjavanje svojih pojedinačnih i zajedničkih ciljeva, kroz odgovarajuće izvršenje svojih prava i obaveza kao i kroz njihovo učešće u aktivnostima odgovarajućeg saveza i Fudbalskog saveza Srbije." Takođe, član 3. stav 2. Statuta Fudbalskog saveza Srbije - „Članstvo u sportskim organizacijama" obavezuje Fudbalski savez Srbije da će kao član Međunarodne federacije fudbalskih asocijacija i Unije evropskih fudbalskih asocijacija „poštovati statute, pravilnike, direktive i odluke FIFA-e i UEFA-e i etički kodeks FIFA-e".

Dodatak 2

Delokrug Ministarstva omladine i sporta je da kroz pravno - formalno dobro definisan Zakon o sportu, uredi, planira, organizuje i realizuje sistem vrhunskog profesionalnog sporta - sistem klubova i sportskih organizacija preko kojih se ostvaruje opšti interes u oblasti sporta, tj. u ovom konkretnom slučaju fudbala. Ministarstvo privrede je u obavezi da uredi poslove koji se odnose na predlaganje mera i praćenje sprovođenja ekonomije sporta u cilju jačeg privrednog rasta, privatizaciju profesionalnih klubova, da koordiniše poslove u vezi sa procenom vrednosti kapitala, standardizaciju, tehničke propise, akreditaciju i stečaj profesionalnih klubova. Ministarstvo pravde treba da pripremi najbolje zakone i da iste i sprovodi iz oblasti krivičnog zakonodavstva, zakonodavstva i pripremi propise u oblasti borbe protiv korupcije u sportu. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja mora da štiti Ustav Republike Srbije (član 60. Ustava Republike Srbije, Pravo na rad), i odredbe Zakona o radu (odeljak 4. „Osnovna prava i obaveze", pododeljak 4.1 „Prava zaposlenih", član 12. - „zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zdravlje na radu*, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta, dostojanstvo ličnosti i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti". Svedoci smo baš da su radna prava profesionalnih fudbalera u Srbiji obezvređena i da su često ostavljeni bez konkretnog zakonskog rešenja i odgovornosti pojedinaca koji su upravljali klubovima.