Koronavirus - najlepši virus u istoriji

Nenašminkan, pod elektronskim mikroskopom baš ne izgleda kao nešto posebno. Siva pozadina, a on se na njoj usadio kao neki jajasti čičak. Famozni pipci koji su razlog njegove izuzetne prilagodljivosti (i čak kažu lukavstva) kad dospe u naše telo, jedva se vide.

Ali, molim vas: da li i najlepše manekenke sveta izgledaju tako zavodljivo bez šminke? 

Ovo je pod mikroskopom koronavirus koji je izvor straha, ali čudnovato i lepote ove zbunjujuće 2020. godine.

Sve što koronavirusu nedostaje na ovoj crno-beloj fotografiji nadomestili su maštoviti ilustratori. Zabavljali su se godinama ilustrujući fenomene dubokog kosmosa, ali moda se promenila. Sada je trebalo ilustrovati korona virus u svoj njegovoj lepoti.

Plava pozadina i divne bućke crvenih pipaka svuda raspoređeni po savršenoj sferičnoj površini. Primećujem da su mnogi sebi dali mašti na volju, ali u svim verzijama naslikanog virusa, dominiraju njegovi crveni pipci. Moj favorit je ova verzija. 

Siva, somotska pozadina, kao kod najlepših morskih sunđera, i prelepe, vunaste pufnice pipaka. Dominira savršena loptasta površina, a ja, kao klasični filolog, ne mogu da se ne setim filozofa i pesnika iz šestog veka pre nove ere Ksenofonta, koji je napravio pravu malu revoluciju u predstavi boga. 

Kazao je Ksenofont da bog mora biti savršen, otud ne može biti antropomorfnog oblika, jer ljudsko telo nije potpuno sa svih strana. Bog - veli Ksenofont - mora biti loptastog oblika, jer će samo tako sva njegova divinizujuća svojstva biti ista sa svih njegovih strana. I eto nama loptastih bogova. 

Grci su se ovom umovanju, naravno, smejali, te mučeni Ksenofont nikad nije bio slavan niti uticajan kao, kasnije, dramatičar Sofokle, ali ne mari: jedna od najneobičnijih predstava bogova (ondašnjih ilustracija) je ostala. Oko godine 540. godine pre nove ere, Ksenofontovo umovanje zamislilo je na ovaj način božanstva. I evo nama, nakon 2.560 godina - koronavirusa. 

Nije li tačno onakav kakvim je Ksenofont zamišljao bogove: jednako lep sa svake strane, tačnih proporcija, nigde nije ni slabiji, ni jači! 

Ničeg previše, ničeg premalo!

Ipak, nad nečim drugim treba da se zamislimo. Otkud potreba da se nešto što je upropastilo ovu godinu, umorilo već blizu milion ljudi i najverovatnije obeležilo svet recesijom (i glađu tamo gde nisu čuli za ovu ekonomsku reč) - otkud, dakle, potreba da se to nešto predstavi lepim?  

Postoji nešto dijabolično u ljudskoj prirodi, o tome sam već pisao u ovim kolumnama. Cinici se rađaju i obnavljaju jednako u svakoj generaciji. Što je grozno - ima neku svoju lepotu. Što uništava ljudski rod - ima neko božansko svojstvo jer "čisti čovečanstvo". Što nema uma - lepo je baš zato što je bezumno (i samim tim bestijalno, odnosno prelepo surovo). 

Nećemo se mnogo zamarati pa shvatiti da je ovo neonacistička predstava sveta, ali ona se tako lepo sakriva iza divljenja jednom virusu. Ko može da nas optuži da smo neonacisti samo zato što volimo koronavirus? Jeste, čovek je nesavršen sa svake strane. Nema, kako kaže Ksenofont za bogove, čula raspoređena jednako sa svih strana. Ne voli jednako svim delovima svog tela, ali - umire. I pati. I voli. 

I ubija ga taj savršeni živi stvor. 

Uprkos tome, neki mu se dive sve više, pa me neće čuditi ako u nekim čudnovatim delovima sveta (ili, recimo, i kod nas) nastanu nove sekte i nove crkve posvećene savršenom ubici: lopti sa prelepim pupoljcima crvenih pipaka.