Letovanje u Srbiji za mene je nagrada, a ne kazna

Nije da ne volim onaj opijajući, neopisivi miris mora i borova, opuštajuće šetnje i prijatne večeri, ali ne žudim baš za sunčanjem, gužvom i infekcijama koje često vrebaju iz morske vode. Naravno, odem i ja ponekad na more, ali godišnje odmore uglavnom provodim u našoj zemlji, na planinama, u banjama, u nepreglednoj ravnici Vojvodine.

Iako moj izbor okolina najčešće vidi kao "utešnu nagradu", verujući da iza njega stoji to što jednostavno nemam para za "bolje", istina je sasvim drugačija. Ja svesno i sa velikim zadovoljstvom biram Srbiju.

Nekim mestima se često vraćam, ali svake godine otkrijem i neku novu, prelepu i nepravedno zaboravljenu ili neistraženu tačku ove naše neodoljive zemlje. Uživam u lepoti, prirodi, ali i osamljenosti koju takva mesta čine mogućom.

Ove godine, kako sada stvari stoje, sve će biti drugačije. U medijima je, iz dana u dan, sve više informacija o tome kako su sve vikendice za izdavanje bukvalno "razgrabljene".

Gotovo je nemoguće pronaći mesto na kojem biste bar na 3-4 dana mogli da zaboravite teskobu grada i stanova koji ovih dana više podsećaju na zatvor nego na udoban prostor za život.

Iako je jasno da je reč o nuždi i nevoljnom izboru, ove vesti me raduju iz nekoliko razloga. Prvo, naš novac ostaje u našoj zemlji, a to je dobro ne samo za one koji izdaju vikendice već i za čitavo društvo (da ne objašnjavam sad čitav lanac jer pretpostavljam da vam je jasno na šta mislim).

Drugo, oni koji do sada nisu imali priliku, a ni mnogo volje, konačno će upoznati svoju zemlju. Ko zna, možda im se i dopadne koncept seoskog turizma pa dođu ponovo i kad korona prođe. Možda onim imućnijim padne na pamet da investiraju u neko lepo srpsko selo i tako mu "spasu život".

Treće, možda konačno shvatimo koliko je važno sačuvati zdravu životnu sredinu, selo i onaj jednostavni, ritmu prirode podređen način života. Četvrti razlog je pomalo sebičan.

Drago mi je što sam na neki način bila u pravu i što će, nadam se, mnogo "nevernih Toma" promeniti mišljenje o godišnjem odmoru u Srbiji. Nadam se da ga neće više doživljavati kao utešnu nagradu već kao privilegiju.

Dobro, znam da sam preterala sa očekivanjima. Verovatno se gotovo ništa od ovih mojih lepih želja neće ostvariti ili će samo ovo leto biti izuzetak, ali ja se i dalje nadam.

Ako bar jedan deo onih koji ove godine ostanu u Srbiji, to učini i sledeće, već smo na dobitku!
Ne znam da li ćemo se sresti negde narednih meseci pošto nisam sigurna da ću uspeti da nađem neko slobodno mesto za sebe, ali imam jednu poruku za one koji su već rezervisali smeštaj (kažu da su neke kuće iznajmljene čak do oktobra).

Čuvajte nam prirodu, ponašajte se onako kako ona nalaže i ostavite gradske navike tamo gde im je i mesto. Uživajte, ali ne preterujte! Vi ćete sledeće godine verovatno letovati negde daleko, na nekom mnogo atraktivnijem mestu, ali ima nas koji ćemo ponovo birati Srbiju. Zato nam je važno da je svi zajedno volimo i čuvamo!