Umesto kovid bolnica, centri za lečenje obolelih od kovida

BROJKA. „Povećava se broj onih koji su ozdravili. Nažalost, i dalje je više-manje oko iste brojke broj preminulih ljudi, samo juče 604“, saopštili su posle jedne od sednica Kriznog štaba.

Da li je brojci ovde mesto?

U „Jezičkom odgonetniku“ se kaže da je „pogrešno ovu imenicu upotrebljavati umesto imenice broj“.

„Brojke su znaci za pisanje brojeva. Na primer, brojkama 1, 2 i 3 pišemo broj sto dvadeset tri“, tako da je trebalo napisati da je „i dalje manje-više isti broj preminulih“.

DVOJINA. „Čak 54 odsto ljudi koji su zaposleni u zdravstvu je zaraženo koronavirusom, a preminulo je 294 lekara“, saznajemo o stanju u svetu zahvaćenom novim virusom.

Ovde imamo specifičnosti slaganja kod brojeva: Uz brojeve dva, tri, četiri i sve brojeve koji se završavaju s dva, tri ili četiri, imenica i glagol biće u obliku dvojine.

Zato se ne može reći da je „preminulo 294 lekara“, nego da su „preminula 294 lekara“.

BLEŠTATI. „Sve više vidim kako blješti svetlo na kraju tunela. Ne očekujem ogroman porast u šestoj nedelji, ali nije nemoguće“, navodi epidemiolog.

Naravno, upitan je glagol blještati.

Među ekavcima se jedino taj oblik može čuti, a to je u stvari ijekavizam.

Kod ekavaca bi trebalo bleštati, dakle sa „l“, a kod ijekavaca pored blještati ima i bliještati.

DUBIOZNO. Javio se problem u vezi sa odlukom da se onemogući prisustvo novinara na redovnim konferencijama za štampu Kriznog štaba, pa je jedan od lekara ocenio da se „nije dubiozno o tome razmišljalo“.

Ali dubiozan znači „sumnjiv, neizvestan, nepouzdan“.

Lekar je hteo reći da se nisu udubljivali u problem, pa je pridev dubiozan trebalo izostaviti.

PORODILjE U FRONTU. „Pet porođaja tokom noći u 'Narodnom frontu', dve trudnice imaju koronavirus“, ponovo su nas sačekale loše vesti.

Danas se ide u „Narodni front“, dok se nekada išlo u Narodnog fronta. Otkud to?

Ginekološko-akušerska klinika je počela s radom 1. marta 1955, na opštini Savski venac u Beogradu, u Ulici Narodnog fronta.

Zato smo nekada, umesto da kažemo „Idem u (GAK u Ulici) Narodnog fronta“, izbacivali deo u zagradi pa rečenicu skaratili u „Idem u Narodnog fronta“.

Onda su, posle svih promena u ovoj zemlji, promenjeni (vraćeni) i nazivi ulica u Beogradu. Tako je Ulica Narodnog fronta postala Ulica kraljice Natalije.

Ali front nije nestao, samo se tako više ne zove ulica već klinika: GAK „Narodni front“ u Ulici kraljice Natalije.

Ta promena donosi i promene u padežu: više ne idemo u Narodnog fronta, već u „Narodni front“.

DR DRAGIŠA MIŠOVIĆ. „Korona ušla i u KBC 'Dr Dragiša Mišović'“, to je jedna od dramatičnih izjava koje smo čuli ovih dana.

U sintagmama kao što je KBC „Dr Dragiša Mišović“, širi pojam (KBC) dolazi ispred užeg („Dr Dragiša Mišović“).

U pisanju, sintagma se ne menja po padežima, a u čitanju menja se samo KBC: (iz) Kliničko-bolničkog centra, (ka) Kliničko-bolničkom centru...

Nas ovde interesuje kako bi u našem primeru glasio akuzativ bez šireg pojma (KBC).

Ne bi se ništa promenilo, akuzativ naziva bolnice, iako je nastao prema imenu doktora Mišovića, ima oblik za neživo: bolest je ušla u „Dr Dragiša Mišović“ (ne u „Dr Dragišu Mišovića“) kao što bi ušla u neki centar, na institut...

Nadajmo se da neće.

KOVID BOLNICE. „U pripremi nove kovid bolnice i laboratorije za testiranje“, sada smo rešili da virusu pokažemo zube.

Ali ovaj red reči ne deluje kao najsrećnije rešenje.

Možda bi bilo bolje reći „centar (bolnica, laboratorija, ambulanta) za kovid“.

A još bolje „centar za suzbijanje (lečenje) kovida“, i najbolje „centar za lečenje obolelih od kovida“.

Ipak, važno je da se svi izleče a bolest suzbije, za naziv ćemo lako...