Od simbola istorijske borbe žena za bolji položaj do karanfila

Da, mi žene ćemo danas dobiti desetine poruka sa lepim željama. Dobićemo i po koji poklon. Romantičniji, a bogami i štedljivi muškarci odlučiće se za klasičan poklon – karanfile. Poneka od nas će dobiti i parfem, cipele, bombonjere, sve u skladu sa mogućnostima.

No, u moru poklona i lepih želja na današnji dan kao da zaboravljamo na suštinu i smisao današnjeg praznika. Kao da se sam praznik izvitoperio, postao sam sebi suština.

Umesto da slavimo Klaru Cetkin i hrabrost, odlučnost, upornost žena koje su davne 1909. rekle "ne" za sve nas, mi smo njihov podvig umanjili time što smo od Dana žena napravili Dan ljubavi prema ženama – priliku da muškarci iskažu ljubav i poštovanje prema ženama sa kojima žive, rade, sa kojima se druže.

To više nije prilika da javno postavimo pitanje o ulozi žena na tržištu rada, u društvu i u politici jer iako živimo u 21. veku diskriminacija žena je i dalje prisutna u mnogim sferama života. 

Pravo glasa je obesmišljeno, kroz populizam i demokratiju svedenu na puku ljušturu bez sadržaja, a mnoge žene ne glasaju jer smatraju da glasanjem ništa ne mogu promeniti. Neplaćeni ženski rad u porodici i zajednici je globalni fenomen, a žene i danas zarađuju manje nego muškarci, jer rade lošije plaćene poslove. Žene su danas ravnopravne samo na papiru i zarobljene u patrijarhalne stereotipe, pa se za svaki gram istinske ravnopravnosti moraju žestoko boriti.  

I ne samo to, često trpe nasilje u svojim domovima, na ulicama, grupe na društvenim mrežama zagovaraju silovanje žena u kratkim suknjama, tu je i diskriminacija na poslu. Nemaju jednake šanse, niti jednak put do uspeha. U nekim zemljama žene još uvek nemaju pravo glasa, upravljanja automobilom i slično.

Svima koje poznajem, odavno sam rekla da 8. mart ne slavim. Licemerno je slaviti Dan žena dok se skoro svakodnevno suočavamo sa vestima o fizičkom i psihičkom nasilju nad ženama, u Srbiji je u poslednjih deset godina ubijeno više od 320 žena, a više od 400 dece ostalo je bez jednog ili oba roditelja. Prošle godine je u porodičnom nasilju život izgubilo 28 žena.

Slaviću kada crna statistika o nasilju nad ženama bude znatno umanjena, kada muževi ne budu dizali ruku na supruge jer su imali loš dan na poslu ili im se ne dopada ručak koji je nakon što je osam sati bila na poslu skuvala.

Svako, bez obzira na pol, mora imati priliku da živi slobodno bez nasilja i da krene izabranim životnim putem.  

Ipak, 8. mart treba da bude polazište, da nas podseti da – majku, sestru, suprugu, devojku, prijateljicu treba poštovati, ceniti i obasipati pažnjom svakog dana. Dati joj šansu da bude domaćica i majka, ali i uspešna poslovna žena koja ravnopravno učestvuje u svim sferama života. Jer, žena to zaslužuje, rodila je svakog od nas.