Zašto ne treba slaviti 8. mart

Uopšte nisam protiv Dana žena kao takvog, koji treba da postoji kao simbol istorijske borbe žena da ne budu podređene muškarcima u svakom pogledu i aspektu života, već ravnopravne osobe koje mogu da doprinesu boljitku društva u svim njegovim sferama, a ne samo rađajući i odgajajući decu.

I ne samo kao simbol pređašnje borbe, već kao otrežnjujući podsetnik da se i na pragu treće decenije 21. veka žene i dalje suočavaju sa brojnim problemima koje bi nas sve u celini trebalo da brinu.

Od toga da žene na radnim mestima strepe šta će biti ako zatrudne do seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja.

Od toga da su i dalje u mnogim domovima kućni poslovi rezervisani za žene do toga da se muškarci koji, gle čuda, pomognu svojim partnerkama usisavanjem ili brisanjem prašine posprdno nazivaju "papučarima". Druga krajnost je da im se divimo zbog nekakve "izuzetnosti", jer su sposobni da presvuku bebu ili ispeglaju veš bez posledica po sebe i okolinu.

Od toga da su u proseku slabije plaćene za iste poslove u odnosu na muškarce do toga da se vrlo često vrednost njihovog rada umanjuje, a one unižavaju.

Od toga da se i danas muževi najčešće opravdavaju kada se izviču na suprugu time da ih je ona iznervirala do toga da se u velikom broju domova svakodnevno vrši nasilje nad njima, što psihičko što fizičko.

Samo treba čuti komentare u svakodnevnom govoru ili društvenim mrežama na slučajeve seksualnog nasilja i videti stanje svesti u društvu.

Dobar primer je slučaj holivudskog producenta i filmskog magnata Harvija Vajnstina. U bilo kojem društvu kada bi se poveo razgovor o ovoj temi retko kada sam čuo izravnu kritiku sada već pravosnažno osuđenog silovatelja.

Uvek je tu bilo ono "ali". Ne bi on da ga ona nije izazivala.

Karanfili i bombonjere

Ako je najveći domet 8. marta poklanjanje cveća, bombonjera i drugih poklona, onda i ne mora da se obeležava. Bljutava banalizacija i komercijalizacija Dana žena učinila je da ljudi veruju da su žene zadovoljne, ako se jedan dan godišnje prema njima lepo ophode i poklanjaju im stvari, što je uslov za oprost svih grehova prema njima u prethodnih 364 (ili 365) dana.

Već nedelju dana su na policama prodavnica istaknuti slatkiši u patetičnim srcolikim pakovanjima. Restorani nude posebne aranžmane, veliki prodajni lanci organizuju akcije...

Ali već znamo da beskrupulozna trka za novcem izvitoperuje i korumpira svaki događaj. Ono što je, međutim, strašno jeste što smo takvo ponašanje normalizovali. I ne samo muškarci, već i veliki broj žena.

Čik pokušajte da se pojavite bez poklona. Čak iako vam iz kurtoazije ne spomenu to, mnogim ženama će potajno biti krivo što "se niste setili".

I tu se vidi sva tragedija površnosti koja je 8. mart postao. Sto odsto ambalaža, nula odsto suština.