Nisam se ni prijavio na vašu listu, aman!

Opet mi je poštansko sanduče prepuno nepotrebnih koještarija! I ono pravo i ono virtuelno.

Iako smo se dogovorili da nepuštamo u zgradu one koji ubacuju reklamne letke, onaj baksuz sa drugog sprata opet je to uradio.

Slična situacija je i sa obilascima „od vrata do vrata", koje praktikuju putujući trgovci, pravi ili lažni skupljači humanitarne pomoći i stranački aktivisti. Ili još gore - reklame koje su zalepljene na ulaznim vratima zgrade, zidovima, liftovima...

Onom virtuelnom mejlboksu slabo pomažu antispam zaštita i filteri. Veća je korist od aintivirusnog softvera, koji u spamerskim porukama e-pošte prepoznaje zaražene fajlove, pa makar o tom obliku sajber kriminala zvanom „fišing" ne moram sam da brinem.

A šta da radim sa mobilnim telefonom, jer oni iz „Tajkun osiguranja" su opet doveli novu grupu agenata na probni rad u svoj Kol-centar?

Znam da zvuči neverovatno, ali čak i u zemlji Srbiji postoje zakoni kojima su zabranjene netražene komercijalne poruke, tamo gde im mesto nije. Takvih domaćih zakona ima čak četiri, za razne oblasti u kojima se spamovanje dešava.

Za gledaoce koji su se kasnije uključili u program i za koje je (na njihovu sreću) „Službeni glasnik Republike Srbije" potpuno strana literatura, pokušaću da objasnim šta sve tamo piše, a što može da ih spase od spamerske pošasti. Mislim, kad bi se zakoni poštovali...

Direktno oglašavanje - samo uz prethodni pristanak!

Zakon o oglašavanju možete i sami da pronađete guglovanjem, a da se potom i sami uverite šta se sve svakodnevno ne poštuje pri reklamiranju u medijima. Ipak, niko vas ne primorava da gledate, slušate i čitate medije, tako da sve to lako možete da izbegnete.

Nego, šta se dešava kad vas reklamama zasipaju izvan medija, u rođenoj zgradi, na rođenim kućnim vratima, u rođenom poštanskom sandučetu, na rođenom telefonu i još rođenijoj e-pošti.

Dobra vest je da vas članovi 44, 62 i 63 Zakona o oglašavanju upravo štite od onoga što vas često nervira,jer cela filozofija zakonske zaštite građana od nedozvoljenog zasipanja reklamnim porukama izvan medija zasnovana je na postojanju „prethodnog pristanka".

Oglašavači ne smeju da nasrću na vas direktnim oglašavanjem, ako na to, ko zna kad i zašto, niste pristali. Čak i da ste pristali, taj pristanak možete da opozovete u svakom momentu, a oni to moraju da poštuju.

Šta sve ne sme da se radi u direktnom oglašavanju, bez tog prethodnog pristanka:

• ubacivanje reklamnih poruka u kućni poštanski sandučić (ovo je, valjda, svima jasno)
• ostavljanje reklamnih poruka u stambenom ili poslovnom prostoru (npr. kačenje reklamnih prospekata na kvaku od stana)
• slanje reklamnih poruka e-poštomili drugom neposrednom elektronskom komunikacijom (jasno je da pored SMS-a, ovo obuhvata i Viber i slične servise)
• uručivanje reklamnog materijala u ruke (tačnije, spopadanje na ulici ili, još gore - na kućnim vratima)
• obraćanje putem lične komunikacije (promoteri koji bi, ničim izazvano, da vam nešto reklamno objašnjavaju)
• zivkanje telefonom (svejedno da li je fiksni ili mobilni i svejedno u koje doba)

Šta je zakonodavni pesnik, u stvari, hteo da kaže: firma koja vam se direktno obraća u reklamne svrhe, a da sa vama nema bilo kakav prethodni dogovor da joj dopuštate da zlorabi vaše vreme, poštansko sanduče, adresu e-pošte ili brojtelefona, može da dobije kaznu do 2.000.000 dinara!

I uopšte nije neophodno da stavite upozorenje na ulaz zgrade da ne želite da primate reklamne poruke - to je jednostavno zabranjeno Zakonom o oglašavanju.

Ne dolazi u moj s(t)an 

Zabranjeno je i postavljanje reklamnih plakata i letaka na površinama koje nisu javne. Ulaz vaše stambene zgrade i vetrobransko staklo vašeg automobila svakako nisu javne površine, jer su privatno vlasništvo.

Zato, na primer, mora da postoji saglasnost vlasnika stanova da bi se na zgradi ili u njoj postavljala oglasna sredstva. Na javnim površinama je dozvoljeno postavljanje reklamnih poruka, ali uz određene uslove, dozvole i naknadu, pa ni tu nije moguć oglasni Divlji zapad i lepljenje po banderama, kontejnerima i tarabama.

Još jedna radosna vest za građane: Zakon o oglašavanju u članu 3. kaže da se njegove odredbe primenjuju i na aktivnosti koje nisu uobičajeno oglašavanje, kao što su izborne kampanje i druge promotivne aktivnosti političkih organizacija, ali i javno obaveštavanje za potrebe udruženja, sindikata i drugih pravnih lica.

U prevodu, Zakonom je zabranjeno obilaženje „od vrata do vrata", svejedno da li se radi o političkim strankama ili lažnom humanitarnom prosjačenju sakrivenom u mahanju papirima nekog udruženja građana.

Spamovanje ludom radovanje

Najveća količina neželjenih komercijalnih i drugih poruka stiže preko savremenih elektronskih sredstava komunikacije (e-pošta, SMS, fiksna telefonija, mobilna telefonija...), iako su čak dva zakona upravo tome posvećena.

Zakon o elektronskoj trgovini je kratak i jasan - član 8, zabranjuje korišćenje e-pošte za slanje netraženih komercijalnih poruka, bez prethodnog pristanka primalaca.

Taj famozni „prethodni pristanak", koji se provlači kroz sve zakone, u praksi znači da nije zakonita uobičajena praksa gde se nasrtljivci na vaše sanduče e-pošte pravdaju rečima „Pa, možete da se odjavite sa naše liste...".

Aman, nisam se ni prijavljivao na vašu listu, a to je bio neophodan zakonski uslov da uopšte smete da me spopadate porukama e-pošte.

Zakon o elektronskim komunikacijama,u svojim članovima 118 i 119, detaljno razrađuje i načine kako primalac može da postupi ako dobijanezatražene elektronske poruke (e-pošta, SMS, Viber...) i reklamne telefonske pozive, bez prethodnog pristanka.

Čak iako je firma koja se oglašava, prilikom prodaje proizvoda ili usluga, dobila od primaoca njegove kontakt podatke i pristanak na neposredno oglašavanje, mora da primaocu obezbedi odustanak od toga, na jednostavan način i bez naknade.

Zabranjene su ielektronske porukeu kojima se sakriva identitet pošiljaoca, kao i neposredno oglašavanje koje ne sadrži adresu e-pošte ili broj telefona, putem kojih primalac može, bez naknade, da zahteva sprečavanje daljeg slanja oglasnih poruka.

Operater, sa filterom 

Posebnu ulogu imaju operatori, to jest pružaoci usluga mobilne ili fiksne telefonije i pristupa Internetu.

Oni su dužni da svojim pretplatnicima omoguće jednostavno filtriranje nezatraženih porukai da javno objave elektronsku adresu za prijavljivanje nezatraženih i škodljivih elektronskih poruka.

A ako neko operatoru prijavi spamovanje sa njegovog sistema, operator je dužan dautvrdi činjenično stanje i opomene svog pretplatnika koji krši Zakon o elektronskim komunikacijama ili da mu privremeno ili trajno ukine svoje usluge, u slučaju ponovljene zloupotrebe.

Zaštita potrošača od bahatih trgovaca

Po Zakonu o zaštiti potrošača, članom 24, zabranjena je nasrtljiva poslovna praksa, jedan od najčešćih načina za nerviranje potrošača.

U nasrtljivost trgovaca, ako to rade bez prethodne saglasnosti, spadaju ikućne posete potrošačima („Dobar dan, eto mi, nezvani, došli da vam prodamo nešto..."), kao i višestruko obraćanje potrošaču telefonom, e-poštom i drugom elektronskom komunikacijom („Halo, imamo ponudu za vas...").

Oba ova načina trgovačkog ponašanja su dozvoljena samo zbog potraživanja iz ugovora.

Za sva četiri pomenuta zakona je nadležno Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, tj. njegova Tržišna inspekcija (za kršenje Zakona o oglašavanju i Zakona o zaštiti potrošača) i Inspekcija za elektronske komunikacije (za kršenje Zakona o elektronskim komunikacijama i Zakona o elektronskoj trgovini).

Predviđene su prekršajne kazne do 2.000.000 din.

A svi čitaoci ovog teksta koji su izdržali do kraja prolaženje kroz šumu antispam propisa, dobijaju na poklon natpis za stambene zgrade koji možete da preuzmete kao PDF, kako biste upozorili one koji protivzakonito atakuju na vas reklamnim sadržajima.