Politika sećanja umesto sukoba

Predsednik Srbije Boris Tadić prisustvovao je obeležavanju 70. godišnjice od stradanja Srba, Jevreja i Roma u Drugom svetskom ratu u mestu Jadovno u Hrvatskoj . Komemoracija u velebitskom selu Jadovno, gde su 1941. godine ustaše ubile nekoliko desetina hiljada ljudi, održana je kod Šaranove jame, a organizator je Srpsko narodno vijeće (SNV).

Predsednik Tadić je podsetio na stravične ustaške zločine u Jadovnu, gde je, kako je rekao ubijeno na desetine hiljada ljudi, samo zato što su imali svoj identitet, ime, uverenje, veru.

"To nikada niko ne sme da zaboravi. Nedužne žrtve zaslužuju naše sećanje, kako danas tako i svake sledeće godine, kako ovde tako i na Pagu i u Jasenovcu", rekao je Tadić.

Predsednik Srbije podsetio je i na ono što se dešavalo početkom devedesetih godina prošlog veka, naglasivši da je važno da se jednom za svagda stradanjima stane na put. 

Tadić je poručio je da je u Jadovno došao da podeli osećanja sa onima čiji su preci tu stradali, ali i sa svojom majkom Nevenkom, čiji su otac i stric tu ubijeni.

"Došao sam da bih doprineo stvaranju politike sećanja, koja nas neće deliti, koja će omogućiti da živimo jedni s drugima i jedni pored drugih", rekao je Tadić.

Tadić je posebno insistirao na obrazovanju mladih i upozorio na nedopustivu mržnju na sportskim događajima širom bivše Jugoslavije.

"To su moji neprijatelji i ja sam zbog toga ponosan. Oni su, rekao bih, neprijatelji ljudske vrste", istakao je predsednik Srbije.

Dušan Bastašić iz Udruženja „Jadovno 1941" kritikovao je hrvatsku državu koja, kako je rekao, ne čini dovoljno da se utvrdi tačan broj žrtava ustaških zločina i da se obeleže mesta njihovog stradanja.

Bastašić je upitao i "da li je današnja Hrvatska naslednica NDH". Odgovorila mu je Vesna Pusić, izaslanica hrvatskog predsednika Ive Josipovića. Pusićeva je negirala tu izjavu, poručivši da se današnja Hrvatska temelji na antifašizmu i da se uzdiže iznad dnevne politike.

Neophodna istina o zločinu

Predsednik Srpskog narodnog vijeća Milorad Pupovac je istakao da "politiku utvrđivanja tačnog broja žrtava treba da zameni politika sećanja".

SNV je poziv da prisustvuje komemoraciji uputio i hrvatskom predsedniku Ivu Josipoviću, ali on nije došao već je komemoraciji, kao njegova izaslanica, prisustvovala Vesna Pusić, predsednica Nacionalnog odbora Sabora zadužena za evrointegracije i predsednica Hrvatske narodne stranke.

Izaslanik hrvatske premijerke, ministar kulture Jasen Mesić rekao je da je zločin počinje u Jadovnu suprotan svim demokratskim, hrišćanskim i ljudskim vrednostima.

"Ovde smo da odamo počast žrtvama, a opredeljenost Vlade Hrvatske je da se borimo protiv svih totalitarnih sistema", rekao je Jasen Mesić.

Poštu žrtvama odali su predstavnici udruženja Jevreja, Antifašističkog saveza Hrvatske, Udruženje „Jadovno 1941", gosti iz Izraela i Italije.

Parastos je služio episkop gornjokarlovački Gerasim, a otkriveno je i obnovljeno spomen obeležje u Jadovnu podno Velbita.

Posle komemoracije u Jadovnu, predsednik Srbije obišao je selo Raduč, u blizini Gospića, gde je posetio kuću povratnika Nikole Kalinića.

Josipović je prošle godine u Jadovnu odao poštu žrtvama i izrazio saosećanje sa svima koji su na tom strašnom mestu izgubili svoje najmilije.

Sećanje na žrtve

U Jadovnu je od maja do avgusta 1941. godine, za 132 dana postojanja, ubijeno više od 40.000 ljudi, od kojih 38.000 Srba.

Šaranova jama je samo jedna od 32 jame na Velebitu u koje su bacane žrtve logora koji je imao svoje ispostave i u zalivima Metajna i Slana na ostrvu Pagu, gde su leševi žena i dece bacani u more.

Komemoraciju u Jadovnu organizovao je SNV u saradnji sa SABA, Gornjokarlovačkom eparhijom SPC, Udruženjem "Jadovno 1941" i Koordinacijom jevrejskih opština Hrvatske.

Logor Jadovno osnovale su vlasti Nezavisne države Hrvatske na planini Velebit, u Lici, ubrzo po osnivanju NDH 1941. godine. Jadovno je, uz Jasenovac, bilo najveće ustaško gubilište u Drugom svetskom ratu.

Italijanski senator Ajmone Finestra kaže da je tada bio poručnik, da je imao 21 godiinu i da je vido masakr u Gospiću, Lici, Gračcu i Kninu.

"Gračac je bio u rukama ustaša i sva okolna sela. Tamo smo zatekli pobijene cijele familije, mlade, stare, muškarce, žene i decu", rekao je Finestra.

Istoričar dr Đuro Zatezalo iz Karlovca precizno je evidentirao, po imenu i prezimenu, više od 10.000 ubijenih. Logor je, krajem avgusta 1941. zatvorila italijanska vojska.

Žrtve u jamama na Velebitu nikada nisu eshumirane niti sahranjene.

"Zašto se ćutalo? Zato sto nisu hteli da znaju istinu, a sve pod izgovorom bratstva i jedinstva", naveo je Zatezalo.  

Logor je osnovao jedan od najbližih saradnika Ante Pavelića, Eugen Dido Kvaternik, a zapovednik logora bio je Stjepan Rubinić iz Gospića.

Memorijalni centar, podignut desetak godina posle Drugog svetskog rata na mestu logora Jadovno, devastiran je početkom devedesetih. U Jadovnu se nalazio i spomenik, rad vajara Ratka Petrića, uništen 90-ih godina, koji je u međuvremenu obnovljen i biće otkriven danas.

Od prošle godine potomci žrtava s područja cele bivše SFRJ, okupljeni u udruženju "Jadovno 1941", čije je središte u Banjaluci, sastaju se na području Memorijalnog centra Jadovno.

Pomen žrtvama Jadovna služi se od prošle godine u Sabornom hramu u Banjaluci i u crkvi Svetog Save u Beogradu.