Hrvatska menja zakon – da li su srpski spomenici sledeći na udaru

Ukoliko zakon i na dan glasanja bude imao istu podršku kao i tokom saborske rasprave, svi koji smatraju da im neki od spomenika vređa moral, osećanja, veličajući srpske borce nakon 1990. mogli bi da traže da se ti spomenici i uklone. Četiri ocila, srpske vojne oznake, ratni pokliči, neki su od elemenata na koje ukazuje predlagač zakona.

Potpredsednik hrvatske Vlade iz reda Domovinskog pokreta David Vlajčić izjavio je da je usvajanje ovog zakona bilo jedan od uslova te stranke za ulazak u vlast, što je HDZ prihvatio.

Ministar prostornog uređenja, graditeljstva i državne imovine Branko Bačić poručio je da mnogi spomenici u Hrvatskoj nisu u skladu sa Ustavom, ali da je važno izbeći nove društvene podele. 

"Republika Hrvatska treba da bude uređena država koja uklanja takve spomenike, jer oni doprinose podelama u hrvatskom društvu",  dodaje Bačić.

Međutim, prve podele nastale su već tokom saborske rasprave.

"Ja se nadam da će Milorad Pupovac, Dragana Jeckov, Anja Šipraga prijaviti ove četničke spomenike koji zagađuju hrvatsku zemlju. Ovih nakaradnih spomenika ima i na Banovini i na Kordunu i u Dalmatinskom zaleđu", naveo je Miro Bulj, saborski zastupnik stranke Most.

Komunalni zakon pretvoren u političko oružje

S druge strane, poslanica Samostalne demokratske srpske stranke Dragana Jeckov ocenila je da je reč o komunalnom zakonu koji je, posle političkih okolnosti, dobio prvoklasnu političku dimenziju.

"U pitanju je zakon o grobljima koji je komunalni ali je postao prvoklasno političko pitanje zbog činjenice da nestabilni koalicijski partner Domovinski pokret u nedostatku i bezidejnosti svojih politika ponovo poseže za antisrpskom i antimanjinskom retorikom", dodaje Jeckov.

Odluka o tome da li je spomenik problematičan ili ne, zavisila bi pojedinačno od lokalnih samouprava, pa bi time i odluke mogle da budu različite od mesta do mesta.

"Ovaj zakon je u prvom čitanju biće vrlo brzo u drugom i to je rezultata pritiska Domovinskog pokreta na HDZ neposredno pred izbore zbog drastičnog pada rejtinga koji Domovinski pokret doživljava iz dana u dan. Mržnja prema Srbima, izbacivanje SDSS iz Vlade, sada Zakon o grobljima, pitamo se ša je sledeće", navodi Jeckov.

Štrbac: Srbi ne mogu da održavaju grobove, a dobijaju zahteve za plaćanje

On neće uticati na ćiriličke spomenike na kojima stoje uobičajeni podaci, poput imena, godine rođenja i smrti, tvrdi predlagač. Ipak u praksi, svedoče izbegli Srbi, stvari su drugačije. Do sada su srpski spomenici već bili na udaru, iako zakon to nije predviđao.

Savo Štrbac iz Informaciono-dokumentacionog centra "Veritas" naveo je da su i do sada postojali pritisci na Srbe u vezi sa održavanjem grobnih mesta u Hrvatskoj.

"Svašta je tu bilo do sada. Recimo na većini tih grobalja u tim malim gradovima po Krajini su pozivani Srbi da plate, urede grobna mesta ili plate grobarinu za 5, 10 ili ne znam koliko godina. U protivnom, da će biti ti grobovi preorani, prekopani, dati nekome drugome. Sve bi to bilo normalno i u redu da nije bilo rata i da ti Srbi nisu proterani i da oni nisu fizički u mogućnosti da dođu iz raznoraznih razloga", kaže Štrbac .

Kazne do 5.000 evra za neuklanjanje spornog spomenika

Predlog zakona predviđa i da, ukoliko vlasnik grobnog mesta ne ukloni sporan spomen u zakonskom roku, ukloniće ga neko drugi.

Vlasniku grobnog mesta sa spornim spomenikom u tom slučaju preti kazna od 1.000 do 5.000 evra. Istovremeno, novim zakonom o grobljima uređuje se i status memorijalnih grobalja za poginule hrvatske branitelje.