Abazović za RTS: Sve smo probali u regionu, samo nismo dogovor

"Kad knjiga ujedini Srbiju!" – tako je na društvenim mrežama predstavljanje svoje knjige na Kolarcu opisao Dritan Abazović. Promociji knjige "Kritika globalne etike" u Beogradu prisustvovali su predstavnici i vlasti i opozicije, patrijarh Porfirije, predstavnici Crvene Zvezde i Partizana, kao i nevladinih organizacija.

On je "jedan mladi Albanac" koji je "uspeo ono što nijedan drugi Albanac na Balkanu nije" – tako piše u predgovoru njegove knjige.

Abazović kaže da je veoma zahvalan beogradskoj publici što je došla na promociju knjige.

“Iznenađen sam vrlo pozitivno što su došli ljudi iz različitih društvenih spektara i to govori o, čini mi se, jednom kohezivnom faktoru i ako je knjiga povod onda je mnogo lijepo da se okupljamo oko dobra. Jer, bez obzira što ne mislim da se radi sada o nekom kapitalnom delu, ali u svakom slučaju mislim da ima emancipatorski karakter, kao i svaka knjiga, i jako je lijepo da je zavredilo pažnju svih struktura društva”, poručuje Abazović.

Ukazao je da je lepo da promovišemo određeni kosmopolitski duh i da to zavređuje pažnju.

“Pravo da vam kažem kao zaključak, mislim da su Beograd i Srbija položili jedan veliki, veliki ispit i da smo se svi lijepo osjećali. Ja posebno lijepo i ponosan sam, ali nadam se da su i svi ljudi koji su bili prisutni ponijeli neki lijepi utisak sa promocije”, dodao je Abazović.

"Knjiga polazi od pretpostavke da postojeća globalizacija nije dovoljno pravedna"

Poručio je da se knjiga bavi etikom globalizacije i polazi od pretpostavke da postojeća globalizacija nije dovoljno pravedna.

“Dakle, ja nisam antiglobalista, naprotiv, jesam za dodatno povezivanje, ali bih voleo da se nekako etičke norme više involviraju. U knjizi su objašnjene mnoge filozofske teorije koje tretiraju ovu temu i daju neku smjernicu kako bi eventualno mogle stvari da se poboljšaju u budućnosti. Inače, svako društvo počiva na određenim etičkim i moralnim normama i svako društvo se raspada, odnosno nestaje kada to ponestane, odnosno etika uđe u neku regresiju. Ja smatram da globalna zajednica, ukoliko bude željela da bude produktivna i da ostvari jednu budućnost koja može da odgovori zahtjevima čovečanstva, onda će morati da pronađe neki minimalni konsenzus”, objašnjava Abazović.

Smatra i da knjiga nije preidealistička, iako ima tu komponentu.

“Ali je dobra za nekoga koga zanimaju ove teme da bude kao neki povod i možda otvori neki prozor mišljenja o tome kako treba nadograditi postojeću ideju. Tako da, za ljude koji se više zanimaju za filozofiju i više se bave globalizacijom, smatram da ovo štivo može biti korisno”, dodaje Abazović.

U knjizi Abazović se poziva i na neke književnike i kaže da iz velikih umova sveta crpimo inspiraciju.

“Zadržao bih se na nekim filozofima poput Džona Rolsa, on je tražio taj overlaping konsenzus, taj minimalni konsenzus oko određenih normi. To je nekako efektuiralo i onim poređenjem sa onim što je bila Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima koja je nastala nakon Drugog svetskog rata. E sada je mnogo važno da nas tehnološka revolucija ne povede u možda potencijalno neke druge probleme, pa da tek nakon toga mi reagujemo”, ističe Abazović.

"Ovo bi trebalo da nekako da anticipira stvari, da ne sačekamo kao tada neku veliku katastrofu, pa onda da shvatimo da treba oko nečega da se okupimo, nego naprotiv da unapred razmišljamo o nekim potencijalnim izazvima koji postoje. Veštačka inteligencija svakako zavređuje veliku pažnju i da nekako, čini mi se, pre nego što bi se desilo nešto negativno, mi pokušamo da nađemo neku zajedničku zvezdu vodilju”, objašnjava Abazović.

Knjiga je na neki način razrada Abazovićeve doktorke disertacije. Ipak, kaže da je ona dobila nove momente u odnosu na doktorsku tezu.

“Knjiga je dosta drugačija u odnosu na doktorsku tezu. Knjiga jei  ono što je moj neki neki odnos sa akademijom zajednicom, to je pokušaj čuvanja jedne mentalne higijene u odnosu na ono što je dnevna politika. Dakle, to su teorijska promišljena. Istina je da teorija uvijek prethodi praksi. Ja, lično, mislim da nama u javnom diskursu političarima nedostaje da se više okrećemo etici. I ovo je, čini mi se, jedan dobar, da tako kažem, trening. Trening za to. Ali ona nema veze sa onim što je moj bio profesionalni angažman kroz politiku”, naglašava Abazović.

Navodi i da su knjige dobar povod, kao i gostovanja na brojnim univerzitetima, da se zaštiti nešto što je teorijsko promišljanje politike, pa i samim tim političke filozofije, sa onim što je dnevna praksa.

O kritikama Spajića i Milatovića: Svakome prema zaslugama

A kada je reč o dnevnoj politici, njegov Građanski pokret URA sada je u opoziciji, a u opoziciji je i DPS. Na pitanje da li sada imaju drugačiju komunikaciju kada su obe stranke u opozicionim redovima, Abazović kaže da ne.

“Mi, kako u vlasti, tako i u opoziciji, mislim da radimo svoj posao profesionalno dobro. Ja nemam nikakav problem sa tim što smo u opoziciji. Lično mislim da demokratija treba da funkcioniše na način što imamo periodičnu smjenu vlasti. Mi smo bili određeni period na vlasti. Vjerujem da su svi građani svjedoci nekih istorijskih stvari koje su se uradile u prethodnom periodu za Crnu Goru, koje je efektuiraju i dan danas. Mi danas mnogo relaksirano razgovaramo u jednoj demonopolizovanoj političkoj sceni koja je bila potpuno podijeljena samo u dva tabora gdje svako ima svoju važnost i velike stranke i male stranke, tako da mislim da su napravljeni značajni iskoraci”, navodi Abazović.

Kada je reč o Temeljnom ugovoru sa SPC, Abazović ističe da je taj ugovor veoma važan, ali da je dobio neku političku konotaciju.

“U suštini, naš zadatak kao Vlade nije da arbitriramo među vjerskim zajednicama. Naš zadatak jeste da omogućimo da svi koriste potpuno identična prava skladno Ustavu i zakonima Crne Gore. I to je bio moj zadatak i ja ne znam zašto to neko nije htio da završi ranije, možda su to htjeli da koriste u političkim obračunima i na neki drugi način, to nikada nije bio moj manir. Ja se trudim da zaštitim sve vjerske zajednice na potpuno identičan način, sve ljude, njihova ljudska prava i stajem u odbranu svih onih koji misle da su diskriminisani, a za to imaju argumentaciju”, poručuje Abazović.

U tom segmentu, dodaje, da su završili veliku stvar.

“Ona nije sama po sebi proizvela neke, da tako kažem, velike implikacije, ali je stvorila jednu potpuno drugu atmosferu. Danas građani mnogo više razgovaraju o tome kolika im je plata, kolika im je penzija, da li neko nudi bolje neka socijalna rešenja ili gora socijalna rešenja i mislim da to treba da ostane neki diskurs. Ako se budemo toga držali, ako se ne budemo vraćali u prošlost, mislim da će to biti velika mogućnost da Crna Gora zaista iskorači i dođe do svog cilja velikog spoljnopolitičkog, a to je da bude prva naredna članica Evropske unije”, naglašava Abazović.

Govoreći o tome da li je oštriji prema premijeru Milojku Spajiću nego prema predsedniku Crne Gore Jakovu Milatoviću, Abazović odgovora svakome prema zaslugama.

“Dakle, premijer vodi jednu vrstu politike koja često liči na ono što je bilo prije 30. avgusta, sa puno kompromisa sa ljudima iz bivšeg režima i tako dalje. Dok se predsednik, čini mi se, drži svojih ustavnih ovlašćenja i vrlo je realan u onoj politici koju on promoviše i sprovodi. Naravno, različita su i ovlašćenja, tako da uticaj predsednika Vlade je veći. Dakle, mi smo sada oštra opozicija, ali rekao bih, vrlo pravedna i svaku njihovu grešku ćemo jednostavno identifikovati i prezentovati. Sve ono što urade dobro pozdravićemo i to je to – tako da po zaslugama”, dodao je Abazović.

Ko su mu politički prijatelji u Srbiji

Na pitanje ko su mu politički prijatelji u Srbiji i da li je bliži vlasti ili opoziciji, Abazović kaže da mu je blizak svako ko promoviše politiku mira, suživota, tolerancije i regionalnog pomirenja.

“I dalek mi je svako onaj koji promoviše politiku nacionalizma, prošlosti, sukoba i rušenja mostova među narodima. Dakle, u tom kontekstu ne bih nikoga izdvajao ni imenom ni prezimenom, ali definitivno mislim da oni političari koji su okrenuti budućnosti, koji žele da vide Zapadni Balkan i EU kao jednu progresivnu regiju, naravno različitih država, različitih naroda, ali koji međusobno sarađuju, koji se međusobno vole, poštuju, imaju veliku mobilnost ljudi i kapitala. Ti ljudi su moji politički prijatelji i to su moji, da tako kažem, politički saborci. U tome se ja prepoznajem, ne bih uopšte izdvajao nikoga imenom ni prezimenom”, rekao je Abazović.

"Treba nam politika većeg dogovora u regionu"

Sa druge strane, poručuje, ima svuda destruktivnih struktura – i u Srbiji, ali i u Crnoj Gori, Albaniji, BiH.

“Koji zapravo žele da nekako nas drže u tom kavezu devedesetih. Ja njih ne smatram političkim prijateljima, ovako u ljudskoj ravni, naravno, mogu imati jako lijepu komunikaciju, ali mislim da nam treba jedna politika koja bi podrazumela veći dogovor u regiji”, naglasio je Abazović.

S tim u vezi odgovarajući na pitanje gde se oseća bolje – u Podgorici, Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, čiji je student bio, ili u Banjaluci ili Tirani, Abazović kaže da se svuda oseća odlično.

“Baš se svugde osjećam odlično. Ja sam iznenađen koliko ljudi u svim ovim različitim gradovima nekako podržavaju ili imaju osjećaj da ono što radimo je zaista dobro. Bez obzira što imaju možda druge ideologije, druge programe, druge vizije, ali i zaista cijene. I to je neka specifičnost. Ja nisam vidio da drugi baš u svim, dakle, ima ljudi što su omiljeni u Beogradu, ali zato nisu omiljeni, na primjer, u Sarajevu ili u Tirani”, dodao je Abazović.

“Možda je to jedna nada, možda je to jedan mali prozor koji će neko drugi iskoristiti, ali za dobro. Ali definitivno mislim da se taj naš glas i ta naša neka autentična politika prelila ili čula i u regionu. Mi smo u prošlosti probali sve, samo nismo probali dogovor. Mi smo probali i rat, mi smo probali i neprijateljstva, mi smo probali i sukobe, mi smo probali i hladne odnose, mi smo probali i vatrene strelice jedni između drugih. Mi nismo probali dogovor. Ja mislim da mi konačno treba da damo šansu dogovoru i da probamo taj dogovor. Da kažemo ajde makar jedan period ćemo da probamo ovo da uradimo, jer ovo ostalo sve što smo radili do sada nije dalo neki veći efekat”, istakao je Abazović.

"Poruka građanima Srbije je da gledaju napred, neke stvari ne mogu da promene"

Komentarišući zahtev Prištine za prijem u Savet Evrope, Abazović je rekao da "glasanje protiv članstva Kosova u Savetu Evrope ne bi bilo moguće pod mojim mandatom". Na pitanje kakav je to gest prema Srbiji, Abazović kaže da sve razume, ali da je njegova poruka građanima Srbije da gledaju napred.

“Jer neke stvari ne mogu da promijene u ovom trenutku”, dodaje Abazović.

Kaže i da su sva tri crnogorska člana Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope glasala protiv prijema, šta bi to promenilo.

“I sad ćemo opet da pričamo o Savjetu Evrope, opet ćemo da pričamo o nekim drugim rezolucijama i tako dalje. Dok ne stavimo tačke na neke stvari mi ćemo stalno ovo ponavljati i za pet godina i za deset. Moja intencija, ovo nije nepoštovanje, ovo je poštovanje, ovo je najprijateljski i najbratski savjet, da se na ova pitanja stavi tačka i da se ide dalje", poručuje Abazović.

Na pitanje da li su usledile neke reakcije iz Beograda na tu njegovu izjavu, kaže da do njega nisu došle.

“A ja to što sam izjavio, ja sam izjavio zato što ja sam politički konzistentan. Ja vjerujem, ja mislim da se i politika kao i svaka druga profesija treba obavljati časno, pošteno i sa jasnim namjerama. I stav Crne Gore je bio do sada i ja mislim da će isto biti i u budućnosti da mi jednostavno slijedimo politiku EU kada su u pitanju velika spoljnopolitička pitanja, računajući i odnos prema Kosovu koje je Crna Gora priznala. I u tom kontekstu ja ne znam zašto bi mi stalno stvarali neku tenziju”, dodao je Abazović.

“Kada znate da sa nekim imate iskreni partnerski odnos, pa često i ako je to suprotno mišljenje od vašeg, onda vjerujte to stvara ono što se zove lojalnost i međusobno poštovanje. Ako vi nikad niste sigurni šta će neko vama da uradi iza leđa, šta će neko preko noći da promijeni, onda vi sa tom grupacijom i sa tim subjektom ne možete da stvarate odnos povjeranja. Ja mislim da kada imamo čista posla, kada vrlo jasno znamo stavove, bez obzira što su oko mnogih pitanja suprotni stavovi, šta to treba znači da proizvodi neprijateljstvo? Zašto”, upitao je Abazović.

Zaključio je da treba da nađemo minimum zajedničkih stvari koje nas spajaju i da ih promovišemo.