Hrvatski izbori za Sabor – HDZ u prednosti, iz SDP-a očekivali više, DP na dobitku

Građani Hrvatske birali su članove 11. saziva Sabora, između 2.302 kandidata na 165 lista, koji se nadmeću za 151 mandat.

Pravo glasa imalo je 3,7 miliona birača, a glasalo je 62 odsto građana.

Prema preseku Državnog izbornog poverenstva Hrvatske (DIP) u 05.00, na osnovu 99,61 odsto obrađenih biračkih mesta, najviše mandata osvojila je Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) dosadašnjeg premijera Andreja Plenkovića – 61.

Drugi najbolji rezultat, sa 42 mandata, ostvarila je koalicija levog centra "Rijeka pravde", predvođena Socijaldemokratskom partijom (SDP), koju podržava i aktuelni predsednik Hrvatske Zoran Milanović.

Domovinski pokret (DP) je osvojio 14 mandata, dok je koaliciji "Most" povereno 11 mesta u Saboru. 

Platformi "Možemo!" je pripalo 10 mandata, a Istarskom demokratskom savezu (IDS) dva.

Platforma "Sever" je osvojila dva mesta u Saboru, a koalicija "Fokus-republika" jedno.

Sva tri saborska mandata namenjena Srbima ponovo su poverena Samostalnoj demokratskoj srpskoj stranci (SDSS) Milorada Pupovca. 

Plenković: Krećemo u formiranje vlade

Predsednik HDZ-a poručio je da je bitno da je ta stranka po treći put zaredom uverljivo pobedila na izborima održanim, kako je rekao, zahvaljujući Zoranu Milanoviću, u ovaj bizaran dan.

"Još važnije je da krećemo u formiranje nove parlamentarne većine, kako bi formirali treću vladu", rekao je Plenković u sedištu stranke.

Čestitajući drugim političkim strankama, Plenković poručuje da će HDZ nastaviti svoju politiku koja je zaštitila građane od mnogih kriza i sačuvala hrvatsku privredu.

"I bez obzira što smo ih porazili, oni i dalje govore o nekoj kvazi vladi nacionalnog spasa", rekao je Plenković.

Ministar odbrane Hrvatske Ivan Anušić izjavio je da mu nije nezamisliva postizborna koalicija HDZ-a i DP-a.

Grbin: Razgovor sa onima koji neće sa HDZ-om

Lider SDP-a, okosnice koalicije više stranaka, Peđa Grbin poručio je da nezvanični rezultati parlamentarnih izbora pokazuju da je dve trećine građana dalo podršku ovoj stranci.

"Pred nama su dani, nedelje i meseci razgovora ali će oni završiti promenom koja će Hrvatsku učiniti boljom, bez korupcije, koja se brine za svoje ljude", naveo je Grbin.

"Počinju razgovori sa onima koji su do juče govorili da sa HDZ-om neće, da korumpiranu Hrvatsku neće. A na nama je da proverimo da su te reči bile istina", rekao je Grbin.

Ocenio je da je izborna kampanja bila neobična i drugačija, te zahvalio svima koji su izašli na izbore i glasali za SDP i partnere.

Pojedini izvori iz stranke su za hrvatske medije istakli da su očekivali bolje rezultate.

Postizborne koalicije za novi Sabor

Za saborsku većinu potrebno je osvajanje 76 mandata i nijedna stranka neće samostalno moći da formira vladu pa će ishod izbora biti rešen postizbornim koalicijama.

Najvažnije stranke levice i desnice najavile su uoči izbora da neće praviti koalicije sa HDZ-om.

Kao treća relevantna snaga pokazao se opozicioni DP. Njegov lider, Ivan Penava, poručio je da će DP početi da "kroje sudbinu" Hrvatske, ali i da saradnja sa SDSS-om ne dolazi u obzir pod bilo kakvim uslovima, dok je razgovor sa "Možemo!", kako je istakao, "nemoguća misija".

Lider Mosta Božo Petrov komentarisao je mogućnost postizborne koalicije sa HDZ-om, istakavši da bi HDZ, ovaj put, trebalo da završi u opoziciji.

"Ja mislim da bi za higijenu hrvatskog društva bilo potrebno da oni završe u opoziciji", rekao je Petrov.

U sedištu platforme "Možemo!" zadovoljni su rezultatima. Smatraju da je rano govoriti o eventualnim pregovorima i misle da bi mogli podržati manjinsku SDP-ovu vladu.

Pupovac: Ostvarili smo bolji rezultat nego prošle godine

Potpredsednik SDSS-a Milorad Pupovac izjavio je da je stranka ostvarila veoma dobar rezultat, bolji nego pre četiri godine.

"U nizu sredina smo osvojili većinu glasova srpskog biračkog tela. To potvrđuje da, uprkos političkim teškoćama u kojima delujemo, naše biračko telo se širi", rekao je Pupovac. 

Istakao je da je zadovoljan što okolnosti nisu dramatično promenjene u političkom životu i što će, verovatno, biti jednostavnije da se formira parlamentarna većina.

"Što se nas tiče, konsultovaćemo se sa našim partnerima, drugim manjinskim zastupnicima. Tada ćemo imati nešto jasniji stav u pogledu našeg pozicioniranja", poručio je Pupovac.

Naveo je da će SDSS proceniti kako su se rasporedile političke u celosti, a onda će videti gde je tu njeno mesto i šta je najbolje za zemlju, srpsku zajednicu i druge nacionalne manjine u Hrvatskoj. 

Poslanici nacionalnih manjina – Srbima tri mandata

Na izborima se birao 151 zastupnik (poslanik), od kojih 140 u deset izbornih jedinica u Hrvatskoj – u svakoj po 14 poslanika.

Tri poslanika biralo se u posebnoj, 11. izbornoj jedinici, koja obuhvata birače bez prebivališta u Hrvatskoj, odnosno dijasporu, gde je ubedljivu većinu osvojila HDZ. 

Najviše glasova iz dijaspore je stiglo iz Bosne i Hercegovine.

U 12. izbornoj jedinici birani su zastupnici nacionalnih manjina – njih osam, od kojih su tri srpska. Tri su i liste koje su se za njih borile.

SDSS je od prvog učešća na izborima 2003. godine osvajala sva Srbima namenjena mesta.

U Beogradu jedno, u Subotici dva biračka mesta 

U Hrvatskoj se glasalo na 6.500 biračkih mesta, a u diplomatsko-konzularnim predstavništvima se glasalo i juče i danas. 

U Srbiji su otvorena tri biračka mesta – jedno u Beogradu, a dva u Subotici. Pravo glasa u Beogradu imalo je 19.300 građana, a u Subotici 17.700 birača.

Predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV) Tomislav Žigmanov kaže da je izašlo tri puta više birača nego na prethodnim izborima – gotovo 1.300 glasača, na samo dva biračka mesta.

Naveo je da je reč o najvećem broju izašlih na hrvatske izbore od kada Hrvati u Srbiji učestvuju u političkim procesima matične države.

DIP: Na izborima manji incidenti

Iz DIP-a su naveli da su izbore obeležili manji incidenti i delimično kršenje izborne tišine.

"Najmanje 6.000 birača nije moglo da obavi svoju građansku dužnost jer nisu bili u biračkom spisku ili nisu imali važeće lične karte", naglasili su iz DIP-a. 

Međutim, svima je, kako su saopštili iz DIP-a, omogućeno da glasaju tako što im je na licu mesta izdata takozvana "plava" potvrda.

Milanovićeva (ne)očekivana trka

Izbori za 11. Sabor postali su neizvesniji kada je Zoran Milanović, sa pozicije predsednika, najavio da će biti kandidat za premijera ispred opozicione SDP.

Ulaskom Milanovića u izbornu utakmicu, poznatog po oštroj retorici, trka je postala zanimljivija. 

Ipak, Ustavni sud Hrvatske je zabranio Milanoviću da se kandiduje za poslanika na listi SDP-a, jer nije podneo ostavku na mesto predsednika.

Milanović zbog odluke suda nije učestvovao na predizbornim skupovima, ali je u svakodnevnim nastupima kritikovao HDZ i Plenkovića i pozivao građane da glasaju za bilo koju drugu stranku.

Fokus kampanje sa svakodnevnih izbornih poruka pomeren je na pitanje Milanovićeve kandidature.

Sreda umesto nedelje i vanredni neradan dan

Iako je bilo uobičajeno da se na birališta u Hrvatskoj izlazi nedeljom, 11. parlamentarni izbori su raspisani za sredu.

Nije prvi put da se u Hrvatskoj izbori ne održavaju u nedelju – parlamentarni izbori 2000. godine održani su u ponedeljak, 3. januara, zbog novogodišnjih praznika.

U Hrvatskoj je zbog održavanja izbora 17. april bio neradan dan.