Proširenje EU na Zapadni Balkan do 2030. godine – realnost ili još jedan datum bez pokrića

I dok se analitičari u EU i na Zapadnom Balkanu izjašnjavaju da li je 2030. godina realističan rok, period do kraja godine mogao bi da budu trenutak istine za politiku proširenja i evropske aspiracije Zapadnog Balkana.

Nekoliko ključnih faktora bi mogli u narednim mesecima da odrede sudbinu Mišelovog predloga i tok debate o proširenju.

Da li zemlje članice žele ambiciozni korak napred

EU ne voli da govori o rokovima i datumima kad je reč o proširenju.

Umesto toga, zvaničnici se uglavnom kriju iza izanđalih formulacija kao što je "proces je zasnovan na zaslugama", "kvalitet procesa je važniji od brzine" i sličnim frazama.

Ipak, Šarl Mišel nije prvi zvaničnik EU koji je predložio datum za prijem Zapadnog Balkana.

Pre njega je to 2018. učinila Evropska komisija, za vreme mandata Žan-Klod Junkera. U dokumentu o strategiji proširenja, komisija je tada saopštila da bi Srbija i Crna Gora mogle da pristupe EU do 2025, i navela listu koraka koji vode ka tom cilju. Međutim, zemlje članice su prećutno odbacile taj dokument, a 2025. godina je brzo zaboravljena kao još jedna neostvarena prilika.

Šarl Mišel se nada da će njegov predlog imati drugačiju sudbinu.

Diplomatski izvori u Briselu kažu se Mišel na govor u Bledu odlučio smatrajući da ima dovoljnu podršku među zemljama članicama i zemljama kandidatima.

U tom kontekstu posebno je bio važan neformalni sastanak na marginama prethodnog samita EU u junu u Briselu, kada je Mišel sa nemačkim kancelarom Šolcom, francuskim predsednikom Makronom i drugim liderima razgovarao o narednim koracima u proširenju.
Visoki zvaničnik EU koji nije želeo da bude imenovan kaže da je Mišel svojim govorom u Bledu učinio uslugu i zemljama koje nisu sklone proširenju, jer je njihovim liderima tako olakšao da javno govore o ovoj temi.

"Mišel je odredio ton debate i postavio cilj. Bez jasnog cilja, EU nikada neće biti spremna za proširenje", naveo je zvaničnik.

Istoričar i osnivač Briselskog Instituta za geopolitiku Luk van Midelar takođe veruje da je određivanje datuma dobra stvar, jer fokusira debatu koja "godinama nije vodila nikuda". Sada, posle invazije Rusije na Ukrajinu, ta debata se vodi u potpuno novom geopolitičkom kontekstu, smatra Midelar.

"Danas unutar EU postoji već politička volja da se ide napred. To još ne garantuje uspeh, ali više nsmo u situaciji beskrajnog iščekivanja u čekaonici u kojoj su Srbija i Crna Gora provele više od decenije, a Severna Makedonije i duže od toga. Od početka rata u Ukrajini postoji nova dinamika i inicijativa Šarla Mišela se uklapa u taj trend".

Međutim, otpori proširenju u javnosti i u političkim elitama nisu nestali i kako debata odmiče - mogli bi da se vrate u prvi plan.

Da li je Evropa spremna za prijem novih članica

Van Midelar smatra da je pogrešno internu debatu o spremnosti EU posmatrati kao izgovor da bi se izbeglo ili odložilo novo proširenje.

"Ova debata je u stvari znak ozbiljnosti EU. Bilo bi neodgovorno od strane EU da se ne pripremi za ulazak osam ili devet novih zemalja do 2030. ili 2035. godine", kaže Midelar

Prvi veliki test za volju lidera da idu dalje u pravcu proširenja biće Samit EU u Granadi 6. oktobra. Na stolu će biti kapacitet EU da "apsorbuje" nove članove i tri glavna pitanja: o načinu odlučivanja unutar proširene Unije, o tome koje politike sprovoditi na evropskom nivou i iz kojih izvora ih finansirati.

Prijem većeg broja siromašnih zemalja kandidata će neminovno uticati na zajednički budžet i neke politike EU.

Bruto domaći proizvod zemalja kandidata je znatno niži od evropskog proseka, što znači da će one biti neto primaoci iz EU budžeta. S druge strane, neke sadašnje zemlje primaoci će nakon proširenja više uplaćivati u EU budžet nego što će iz njega dobijati.

U govoru u Bledu Mišel je priznao da neće biti lako sprovesti "ovu složenu tranziciju".

Jesu li zemlje članice spremne da deo fondova koje koriste preusmere ka budućim članovima kluba? Poznavaoci procesa misle da bi upravo na ovakvim finansijskim pitanjima deklarativna podrška Ukrajini i proširenju mogla da se ohladi. Doduše, postoji razlika između Ukrajine i Zapadnog Balkana.

Neki evropski zvaničnici navode da integracija balkanskih zemalja ne bi predstavljala finansijski izazov, jer je ukupna populacija regiona oko 17 miliona ljudi – što odgovara jednoj zemlji članici srednje veličine. S druge strane, Ukrajina bi zbog stanovništva od preko 40 miliona i razorene infrastrukture bila specifičan slučaj u odnosu na ostale kandidate.

Drugi tvrd orah biće eventualna promena procesa odlučivanja i napuštanje principa jednoglasnosti u nekim oblastima. Ova debata bi mogla da otvori oštre podele između zemalja članica, posebno ako se u nju uključi i pitanje izmene važećih evropskih ugovora.
To bi moglo dodatno da odloži odluke o proširenju i produži vreme u čekaonici za zemlje kandidate.

Postepeno pristupanje – izlaz iz blokade?

U međuvremenu, ideja o postupnoj integraciji zemalja kandidata još u fazi pirstupanja dobija sve veću podršku.

Za nju su se založili Šarl Mišel, predsednica Evropske komisije fon der Lajen, zvaničnici u Parizu, Berlinu i drugim evropskim prestonicama. Evropske komisija je najavila da će sredinom oktobra objaviti plan kako bi postupna integracija mogla da se sprovede.

Prema najavama, zemlje kandidati bi mogle progresivno da se pridruže zajedničkom tržištu I politikama EU u oblastima u kojima su uspešno zaključili pregovore: transportu, energetici, bezbednosti itd. Ursula fon der Lajen najavila je i povećanje predpristupnih fondova i "plan za rast" Zapadnog Balkana.

Bivši direktor za Zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Pjer Mirel veruje da je postepeno pristupanje jedini način da proces krene napred.

"Dvadeset godina posle obećanja iz Soluna o članstvu Zapadnog Balkana ne možemo više da nastavimo na isti način. I za EU i za zemlje regiona je bolji pristup postupne integracije, pri čemu bi prvi korak bio pristupanje zajedničkom tržištu EU. Pristup zajedničkom tržištu bi podstako ekonomiju i investicije, a to je ono što najviše treba Zapadnom Balkanu."

Mirel očekuje od Evropske komisije da u oktobru stavi na sto jasnu mapu puta postupne integracije, ali upozorava: novi pristup imaće smisla samo ako podrazumeva da se zemljama Balkana na raspolaganje stave višestruko veći, strukturni fondovi EU, koji su sada rezervisani samo za zemlje članice.

U suprotnom, ekonomski jaz između Balkana i EU nastaviće da raste, umesto da se smanjuje. Mirel ukazuje na primer Bugarske koja, kao zemlja članica, koristi skoro deset puta veću finansijsku pomoć iz evropskih fondova od susedne Srbije.

Korina Stratulat iz Evropskog centra za političke studije veruje da je postupna integracija potencijalno dobra ideja.

"Podeliti šargarepu članstva na više manjih komada koje bi države dobijale kako napreduju ka EU zvuči kao vrlo dobar plan u principu," smatra Stratulat. Po njenom mišljenju, ovaj pristup može da pomogne kandidatima da ostvaruju neke manje "pobede" usput i tako ih motiviše da sa više volje rade na krajnjem cilju."

Stratulat, međutim, vidi rizik u mogućnosti da postupna integracija postane zamena za punopravno članstvo, ako zemlje kandidati ostanu "zaglavljeni" u nekoj od "faza" pristupanja.

"U tom slučaju može doći do suprotnog efekta. Da li će se zemlje kojima je obećano članstvo i koje su decenijama radile na tome, zadovoljiti nečim što nije punopravno članstvo? Šta bi to govorilo o kredibilitetu EU i njenoj politici proširenja?

Zajedničko tržište EU – korak napred ili zamena za članstvo?

Ideju o otvaranju zajedničkog EU tržišta za zemlje Zapadnog Balkana takođe prate sumnje da je reč o zameni za punopravno članstvo.

Trenutno najveća opoziciona partija u Nemackoj, CDU/CSU usvojila je početkom leta stav da članstvo u EU u ovom trenutku nije moguće i da zemljama kandidatima umesto toga treba ponuditi da se do 2030. pridruže zajedničkom tržištu EU. To bi zvanično bio "međukorak" ka članstvu, ali u realnosti taj međukorak bi mogao da potraje – neograničeno.

Pjer Mirel misli da bi takav pristup bio greška.

"Zajedničko tržište ne može biti zamena za pristupanje EU, već samo prvi korak. Evropski savet bi morao da bude vrlo jasan o ovom pitanju. Pristup zajedničkom tržištu bi bio važan korak, pre svega ekonomski, ali samo korak ka pristupanju EU", navodi Mirel.

S druge strane, Luk Van Midelar smatra bi ovakva ponuda bila korisna, bez obzira sta ce biti njena "krajnja destinacija".

"Konačno bismo izašli iz sadašnje logike "sve ili ništa", ili ste unutra, ili ste napolju. Sa takvim pristupom se nista nije događalo godinama, pa i decenijama. Sada postoji spremnost da se ponude neke prednosti članstva odmah, uz određene obaveze. Ne znamo još šta će biti na kraju procesa, ali je to ipak korak napred"

Reakcije na Zapadnom Balkanu

Sudbina planova i datuma za novo proširenje zavisiće presudno i od stava političkih lidera Zapadnog Balkana.

U prvim reakcijama premijer Albanije Edi Rama i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić sa skepsom su govorili o 2030. godini kao datumu novog proširenja.

Premijerka Srbije Ana Brnabić optužila je EU da je pokretna meta koja neprekidno menja pravila i uslove.

Političari u Severnoj Makedoniji ukazuju da opada podrška članstvu u EU zbog kontinuirane blokade evropskog puta ove zemlje.

U Crnoj Gori postoji uverenje da bi ova zemlja, formalno najbliža članstvu, do EU mogla da stigne i pre 2030 godine, zbog čega su ideje o faznom pristupanju nepotrebno skretanje pažnje sa glavnog cilja.

Za Korinu Straulat iz EPC-a, ključno pitanje je mogu li zemlje kandidati zaista da ispune kriterijume do 2030 godine.

"EU i zemlje Zapadnog Balkana moraće da pronađu rešenja za neke probleme čiji smo svedoci već godinama: problem zarobljene države, nefunkcionalne ekonomije, zamrznutih konflikata. To neće biti lako, ali svaka priča o datumu podrazumeva da ova pitanja moraju da se reše", kaže Stratulat.

Jedan zvaničnik EU kaže da su pojedini lideri Zapadnog Balkana "nervozni" zbog predloga Šarla Mišela jer bi određivanje datuma vratilo fokus na njihov učinak u reformama.

"Postavljanje jasnog cilja poslalo bi loptu u njihovo dvorište i oduzeo izgovor da EU ne želi proširenje", kaže zvaničnik

Za Korinu Stratualt određivanje vremenskog roka bi moglo da posluži kao indikator koliko su neke zemlje kandidati zaista posvećene članstvu u EU.

"Ako prihvatite neki cilj i plan kako stići do tog cilja, biće jasnije da li zaista nešto radite kako bi se ispunio plan i koliko ste uspešni u tome".

Podrška javnosti u EU

Na samitu u decembru lideri EU treba da donesu odluku o otvaranju pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom i da usvoje predloge Evropske komisije o politici proširenja. Tada će biti jasnije da li će se različiti predlozi i inicijative pretočiti u konkretne, obavezujuće politike EU koje bi proces pristupanja mogli da pokrenu sa mrtve tačke.

Debata o pripremljenosti same EU za proširenje nastaviće se i u 2024. godini, godini izbora za Evropski parlament. Prema najavama nekih političara, uključujući i nemačku ministarku za Evropu Anu Lurman, proširenje bi moglo da bude jedna od glavnih tema evropskih izbora u junu sledeće godine.

Znajući da širenje EU tradicionalno nema većinsku podršku u zemljama Zapadne Evrope, i da će neke zemlje možda o tome morati da se izjašnjavaju na referendumu, izborna kampanja bi mogla da bude istinski test za dalju politiku proširenja.

U govoru u Bledu Šarl Mišel je priznao da je podrška građana potencijalno najveći izazov.

Predsednik Evropskog saveta je poručio da će za pridobijanje javnosti unutar EU za novo proširenje biti biti neophodno bolje objašnjavanje EU i isticanje njenih prednosti – posao u kojem mnogi evropski političari ne mogu da se pohvale velikim rezultatima.