Albanija, 35 povređenih posle upada specijalaca u bazu iranskih izgnanika

Suzavac i koškanje na ulazu u kompleks "Ašraf 3" nedaleko od Drača, obeležili su upad albanskih policajaca u sedište organizacije Mudžahedin e-Kalk (MEK) u kojem se nalazi oko tri hiljade Iranaca koji su, posle silnog seljakanja i sukoba sa vlastima u Iranu, pre desetak godina završili na obali Jadranskog mora.

Policija je upala u kamp iranskih prognanika posle odluke tužilaštva, koje je navelo da se njihove aktivnosti kose sa odredbama sporazuma iz 2014. godine, prema kojem su u Drač smešteni iz humanitarnih razloga.

Problemi su, tokom racije, nastali kada je od pripadnika ove organizacije zatraženo da predaju računare, što su iranski disidenti  odbili i fizički se suprotstavili specijalcima.

Najmanje 35 osoba je povređeno tokom sukoba, a predstavnici MEK-a tvrde da je jedan od njihovih članova ubijen tokom policijske akcije.

Albanska policija, pak, tvrdi da je ova osoba preminula od posledica srčanog udara, te da je njegovo telo odmah prebačeno u mrtvačnicu u Draču, gde će uzrok smrti utvrditi posebni tim koji je, u međuvremenu, stigao iz Tirane.

"Nažalost, ova grupa se nije vladala shodno odredbama sporazuma iz 2014. godine", saopštilo je albansko Ministarstvo pravde.

Pripadnici iranske organizacije stigli su u Albaniju 2013. godine na intervenciju administracije predsednika SAD Baraka Obame koji im je tražio utočište posle serije sukoba sa pripadnicima Revolucionarne garde u Iraku.

Cilj MEK-a je obaranje vlade u Teheranu.

Bivši albanski premijer Salji Beriša, za čijeg su mandata iranski izgnanici i stigli u Albaniji, oštro je osudio upad policije u kamp u Draču, tvrdeći da je akcija izvedena po direktnom nalogu premijera Edija Rame.

"Ovo je običan banditizam", rekao je Beriša, tvrdeći da je ovom akcijom Albanija prekršila ključne tačke sporazuma, prema kojem je Irancima dozvoljeno da se sklone u Drač.

Nije sasvim jasno zbog čega je tačno albanska policija upala u ovaj kompleks, koji vlasti u Teheranu opisuju kao ključnu tačku elektronskog rata koje MEK vodi protiv Teherana.

Uticaj Irana na odluku vlade u Albaniji je isključen, pošto je Tirana, posle serije sajber napada na institucije i nekoliko sumnjivih akcija i proterivanja iranskih diplomata, u septembru prošle godine prekinula diplomatske odnose sa Teheranom.

Mudžahedin e-Kalk, od revolucionara do izgnanika

Organizacija Mudžahedin e-Kalk je formirana sredinom šezdesetih godina prošlog veka, kao deo studentskog otpora vlastima kasnije svrgnutog šaha Reze Pahlavija.

Osuđeni na život u egzilu, jer ih vlasti u Iranu terete za smrt 12.000 ljudi, pripadnici MEK-a su posle neslavne epizode u Iraku utočište potražili u Albaniji. Okolina Drača postala je dom za 3.000 Iranaca, pošto je prethodna albanska vlada smatrala da bi takav potez dodatno ojačao pozicije Tirane u Vašingtonu.

Organizacija Mudžahedin e-Kalk, ili MeK kako je na Zapadu zovu, prethodno je morala biti izbrisana sa liste terorističkih organizacija, na kojoj se našla u praskozorje islamske revolucije u Iranu, zbog umešanosti u ubistvo šestorice Amerikanaca, od kojih su trojica bili oficiri Vojske SAD.

Sedam godina kasnije, albanska policija objavila je da je predupredila teroristički napad iranskih obaveštajaca na kompleks kod Drača, koji pripada disidentima iz MEK-a, kao i da su u celu operaciju umešani i turski kriminalci.

Policija u Tirani je objavila i da je pre nekoliko meseci, nakratko, ispitivala glavnog iranskog operativca, ali da je pušten zbog nedostatka dokaza. 

Posle talasa informacija, koje su albanske vlasti podelile sa ostatkom sveta proteklih dana, ipak ostaje nejasno da li je iko uhapšen u policijskim akcijama, kao i to koliko su zaista daleko odmakle pripreme za taj napad.

Dolazak u Albaniju

Nekoliko stvari je, međutim, prilično jasno. Oko tri hiljade Iranaca, koji su na vrhovima bajoneta izneli teret Islamske revolucije, u Drač je stiglo kada je postalo izvesno da iranski disidenti neće preživeti rastući iranski uticaj u Iraku.

Najmanje 140 pripadnika te organizacije ubijeno je u bazi Ašraf u Iraku i okolini, gde su se smestili pošto su, posle proterivanja iz Irana, sklopili savez sa Sadamom Huseinom i pokrenuli seriju napada na iranske snage. U tim napadima je, tokom bezmalo dve decenije, ubijeno oko 12.000 Iranaca, a pripadnici MEK-a broj žrtava procenjuju na čak 50.000.

Osim za terorizam, Teheran ih tereti i za otvorenu izdaju. Državna agencija Fars, pozivajući se na izveštaje Federalnog istražnog biroa, objavila je da je ogranak te organizacije u San Dijegu pozdravio posadu američke krstarice "Vinsens", koja je 1988. godine oborila iranski "erbas" u kojem se nalazilo 290 osoba, uključujući i 65 dece. Amerikanci su tvrdili da je posada krstarice identifikovala putnički avion kao nadolazeći F-14 iranskog ratnog vazduhoplovstva.

Podružnica MEK-a u San Dijegu je, budući da su službenici FBI-ja pomno pratili sve iranske emigrante, prilično oduševljeno pozdravila ovaj događaj, smatrajući da će novonastala kriza dodatno razoriti odnose dveju država, što će im, u svakom slučaju, biti od koristi.

Od terorista do saveznika SAD

Dolaskom Amerikanaca u Irak 2003. godine, MEK se našao u prilično lošoj situaciji, jer je ta organizacija već godinama bila na listi terorističkih organizacija, a tokom američke invazije bila je označena i kao "neprijateljska".

U zakulisnim pregovorima, Amerikanci i čelnici MEK-a postigli su dogovor o prekidu vatre, a cela organizacija je razoružana i suštinski ostavljena zaboravu u bazi koju im je ranije dodelio Sadam Husein.

Rastući iranski uticaj u tom delu Iraka rezultirao je brojnim napadima i egzekucijama pripadnika MEK-a, pa su, suočeni sa verovatnim istrebljenjem, pomoć zatražili od Amerikanaca, pre svega od neokonzervativaca, koji su u svojoj viziji budućnosti Irana, upravo ovu organizaciju videli kao osnov novih vlasti.

Uprkos protivljenju tadašnje državne sekretarke Kondolize Rajs, koja je bila protiv saradnje sa organizacijom koju SAD smatra terorističkom, Donald Ramsfeld i Dik Čejni su ih videli kao sjajno oružje za borbu protiv Irana, pa je Ramsfeld, kako navode izveštaji iz tog vremena, izgovorio čuvenu rečenicu: "Momci prvo idu u Bagdad pa onda u Teheran".

Da bi stvar bila još konfuznija, mlađi Džordž Buš je, predstavljajući razloge za invaziju Iraka 2003. godine, u nekoliko navrata pominjao MEK kao jedan od ključnih dokaza saradnje režima Sadama Huseina sa teroristima.

Istovremeno, u mnogim zakulisnim radnjama, Bušova administracija je odbijala ponude Teherana da razmeni nekoliko pripadnika Al Kaide, uključujući i rođake Osame bin Ladena, za isto toliko pripadnika Mudžahedin e-Kalka.

Kako bi uklonili rezerve skeptika, administracija Baraka Obame je na gotovo volšeban način uklonila MEK sa liste terorističkih organizacija 2012. godine. Ova operacija je smišljena kako bi se pronašao novi domaćin za potencijalne saveznike, jer je posle serije ubistava u Iraku postalo kristalno jasno da pripadnici MEK-a u Iraku jednostavno ne mogu da prežive.

Danijel Bendžamin, koji je u vreme kada je MEK brisan sa liste terorističkih organizacija bio visoki zvaničnik Stejt departmenta, rekao je da je takav potez podržao iz čisto humanitarnih razloga, jer je postajala realna opasnost da svi pripadnici te organizacije budu pobijeni u Iraku.

Bivši američki obaveštajci, suštinski, ovu grupu smatraju bizarnom i brutalnom, a MEK je navodno bio i jedan od ključnih faktora u razdoru između državnog sekretara Majka Pompea i sada već bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona. Naime, Pompeo ni po koju cenu nije želeo da administraciju vezuje sa organizacijom tek izbrisanom sa liste terorističkih organizacija.

"Da budemo jasni oko ovog pitanja. Ambasador Bolton je govorio na njihovim skupovima, predsednik Tramp i ja nismo", objasnio je Pompeo.

Među lobistima koji su bili plaćeni da podržavaju MEK bili su Džon Makejn, Rudi Đulijani i Njut Gingrič. Računa se da je za svoje nastupe u korist ove organizacije samo Džon Bolton naplatio oko 180.000 dolara, od toga 40.000 za pojavljivanje na godišnjem skupu Mudžahedin e-Kalka u Parizu pre dve godine.

Sticajem čudnih okolnosti, nekih 3.000 iranskih disidenata marksističko-islamističke ideologije našlo se nadomak Drača u Albaniji.

Posle epizode u Iraku, Amerikanci su im potražili novo utočište, što su vlasti u Tirani, na čijem se čelu nalazio Salji Beriša, videle kao ozbiljnu šansu da se dodatno približe Vašingtonu, pa su pristali da 300 pripadnika MEK-a nasele u svojoj državi. Opozicija je podržala ovakav potez, a nekoliko godina kasnije njihov broj je, u saglasnosti sa vladom Edija Rame, dostigao tri hiljade.

Nedaleko od Drača, uz zdušnu finansijsku pomoć iranske emigracije, izgradili su pravi kompleks, koji vlasti u Teheranu vide kao jedan od glavnih centara antiiranske propagande u svetu.

Albanske vlasti tvrde da je nadziranje premašilo granice tolerancije, pa su iznenada objavili da je nekoliko pripadnika iranskih paravojnih formacija planiralo napade na MEK. Iranski obaveštajci su se, navodno, povezali sa turskom mafijom i uz pomoć nekolicine bivših pripadnika MEK-a prikupljali informacije o aktivnostima disidenata u Albaniji.

Policija je navela da je pokušaj napada sprečen u martu, ali je ostalo nejasno da li je tokom policijske akcije bilo uhapšenih. Godinu dana ranije, Ramina vlada proterala je iranskog ambasadora i još jednu osobu, objašnjavajući taj potez namerom da ugroze stabilnost Albanije.

Od recolucionara do izdajnika

Priča o ovoj organizaciji je gotovo neverovatna. Rame uz rame sa ostatkom revolucionarnog pokreta, kao islamističko-marksistička milicija zbacili su vlasti u Iranu šaha Rezu Pahlavija, ali su se kasnije dokačili sa čelnicima islamske revolucije i postali smrtni neprijatelji.

Tokom rušenja šahovog režima, važili su za nepokolebljive borce koji ulazili u gotovo samoubilačke akcije protiv snaga bezbednosti i redovno napadali predstavništva zapadnih kompanija. Navodno, MEK snosi odgovornost za smrt najmanje šest Amerikanaca u Iranu. Poznata je i po pesmi u kojoj se neprestano ponavljaju "smrt i uništenje" Amerike.

Homeini ih je, odmah po povratku iz egzila, označio kao opasne, jer su okupljali regrute iz srednjeg staleža i bili prilično popularni među lokalnim intelektualcima i studentima islamistike.

Mudžahedin e-Kalk je do tačke sa koje nema povratka dospeo posle serije eksplozija automobila bombi u kojima je 1981. godine stradalo više od 70 iranskih zvaničnika, uključujući tek izabranog predsednika Irana Muhameda ali Radžala i premijera Muhameda Džavada Bahonara.

Homeinijeva tajna policije je počinioca ubistva idenifikovala kao pripadnika MEK-a. Kontranapad pristalica vlasti u Teheranu bio je strašan, pa su preživeli jedva uspeli da se domognu Iraka, gde im je utočište pružio Sadam Husein.

U narednih dvadeset godina organizovali su seriju napada na iranske vlasti, a Sadamu Huseinu su pomagali prilikom obračuna sa lokalnim rivalima.

U iračko-iranskom ratu učestvovali su na strani Iračana, zbog čega su ostali bez ozbiljne podrške u Iranu i bili osuđeni na život u egzilu.

Navodno su bili odgovorni za napade na ključne osobe u iranskom nuklearnom programu. Od 2007. do 2012. izvedeno je sedam takvih napada, a američki mediji tvrdili su da su ih organizovali izraelski obaveštajci, dok su ih obavljali pripadnici MEK-a. Organizacija je odbijala svaku vezu sa tim akcijama.

Analitičari navode da se ova organizacija, kako su godine u egzilu prolazile pod pritiskom i pretnjama iz Teherana, polako pretvarala u kult.

Lider organizacije Masud Radžavi nije viđen još od 2013. godine, pa zapadne obaveštajne službe zaključuju da je mrtav. U međuvremenu, ključna ličnost pokreta postala je njegova supruga Merjam Radžavi, koja je uspela da u zapadnoj Evropi i Americi dobije podršku desničara, rešenih da kad-tad napadnu Iran.

Nekadašnji američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton je, dok je još bio u milosti Donalda Trampa, naveo da  Mudžahedin el Kalk vidi na čelu Irana pre isteka 2019. godine.

Merjam Radžavi je do statusa zvezde u neokonzervativnim krugovima u SAD došla pošto je stihove iz ranije navedene pesme o Americi zamenila odlučnošću da u Iranu odbrani ljudska prava i odrekla se nasilja.