Sajam u Mostaru - preko privredne saradnje do boljeg povezivanja i većeg prijateljstva u regionu

Čep srpske proizvodnje zatvara i bosansko-hercegovačka vina i piva, još otkako je vlasnik kompanije odlučio da 2014. prvi put učestvuje na privrednom sajmu u Mostaru. Od tada stalni je izlagač.

"Ovde imamo veliki broj kupaca i dolazimo da ispoštujemo te kupce. Pored ambalaže namenjene za prehranu, radimo i ambalažu za hemijsku industriju kao što su boje i lakovi i razređivači", kaže Aleksandar Perišić, predstavnik "Galeb metal paka".

Da izlaže u Mostaru u prilici je 18 kompanija iz Srbije, uz podršku PKS i Razvojne agencije. Na to su morale da čekaju čak dve godine zbog pandemije kovida, a toliko je čekala i Mađarska kako bi postala zemlja partner Sajma. U toj ulozi, pre nje bila je i Srbija.

Za privrednicima, na otvaranje su došli i zvaničnici. I to dva dana posle istovremenih izbora u Mađarskoj i Srbiji. Posle ostvarenog rezultata obećavaju da prioritet ostaje prosperitet ovog regiona.

"Naš cilj je ubrzanje evropskih integracija na ovom području. Srbiju neodložno treba primiti u EU, a BiH mora da dobije status kandidata. Posle velike izborne pobede, mi ćemo na tome raditi još odlučnije", rekao je šef mađarske diplomatije Petar Sijarto.

Premijerka Ana Brnabić poručuje da će infrastrukturno povezivanje ostati fokus i u budućnosti.

"To je ono što će nam omogućiti bolju privrednu saradnju ali to je ono što omogućava takođe i bolje prijateljstvo i bolje povezivanje svih ljudi na ovim prostorima. Ogroman potencijal posebno vidimo nadalje za energetiku, poljoprivredu, prehrambenu industriju, svakako turizam", kaže Brnabić.

Izlagači na mostarskom Sajmu dolaze iz više od 20 zemalja, ali učinak se najbolje vidi kod suseda BiH. U 2021. trgovinska razmena sa Srbijom dostigla je 2,34 milijarde evra, sa Hrvatskom 2,6.

Brojevima doprinosi i politički odnos kakav je i danas pokazan kod štanda mađarske vinarije, gde su se okupili zvaničnici iz regiona. Potreban je bio i u prethodne dve pandemijske godine, a tek će kada se zaoštri ukrajinska kriza.

"Susrećemo se sa globalnim problemom inflacije. Stoga prevashodni cilj nam je da kroz regionalnu saradnju ojačavamo naš region kako bi se zajednički pozicionirali kao jedan respektabilan prostor koji je pre svega poželjan za ulaganja i investicije", poručio je Zoran Tegeltija, predsedavajući Veća ministara BiH.

Preduslov je i stabilna politička situacija unutar država - koju u BiH remeti neslaganje oko izmene izbornog zakona.

"Zato je važno da BiH dobro funkcioniše, da se uz podršku međunarodne zajednice i nas koji to želimo - znam da i Mađarska deli taj pristup - napravi taj iskorak koji će omogućiti Hrvatima da budu legitimno zastupljeni i u središnjim predstavničkim telima i izvršnim, a i na razini federacije", rekao je premijer Hrvatske Andrej Plenković.

U podeljenoj državi i u još podeljenijem Mostaru između Hrvata i Bošnjaka - Srbi imaju druge probleme. Šest meseci od poslednjeg susreta, njihovi predstavnici razgovarali su sa premijerkom Srbije o mogućim rešenjima.

"Razgovarali smo o onim projektima koje treba i možemo da podržimo, osnivanju srpske kuće u Mostaru, završetku saborne crkve, kao i izgradnji makar jednog vrtića za srpsku decu ovde u Mostaru", kaže Ana Brnabić.

Popodne su zvaničnici napustili sajam, a prostor od 30 hiljada kvadratnih metara preuzeli privrednici na još četiri dana sajama.