Desna ruka Svetog Jovana Krstitelja i brojne relikvije čuvaju se u Cetinjskom manastiru

Desna ruka Sv. Jovana, kojom je krstio Hrista, od Sevastije do Cetinja prošla je hiljade kilometara. Malteški vitezovi su je predali ruskom imperatoru Pavlu I Romanovu, zajedno sa delom Časnog krsta, i ikonom Majke Božje Filerimske.

Tokom Boljševičke revolucije, te svetinje je spasila kraljica Marija Fjodorovna Romanov, da bi ih 1932. mitropolit kijevski, poklonio kralju Aleksandru Karađorđeviću, u znak zahvalnosti za prihvatanje desetina hiljada ruskih izbeglica.

Posle bombardovanja Beograda, kralj Petar II Karađorđević preneo ih je na Ostrog, gde su skrivene provele rat, a u jednoj policijskoj raciji 1952. oduzete crkvi.

Do 1978. godine ruka Sv. Jovana Krstitelja bila je u sefu Udbe, da bi je mitropolit Amfilohije 1993. izneo na svetlost dana. Od tada je ona u crkvi Cetinjskog manastira.

Tu, uz mošti Svetog Petra Cetinjskog, je i kovčežić sa delom Časnog krsta, i ove svetinje okupljaju vernike iz celog sveta. U manastirskoj riznici je i kruna Sv. Kralja Stefana Dečanskog iz 14. veka.

"Patrijarh Arsenije Čarnojević prije seobe, 1688. godine, seobe Srba sa Kosova, da je doneo i ostavio upravo na čuvanje u Cetinjski manastir, iz prostog razloga što je Arsenije Čarnojević bio odavde, sa Cetinja", priča Jovan Markuš, koordinataor za zaštitu kulturnih dobara, Mitropolija crnogorsko-primorska.

Po drugom predanju, krunu je doneo dečanski iguman Danilo Kažanegra. Ovde je i dragoceni epitrahilj Svetog Save, odežde Sv. Petra Cetinjskog, Petra II Petrovića Njegoša, bogato ukrašene ikone, predmeti od plemenitih metala, rukopisne knjige iz 13. veka i one iz prve ćirilske južnoslovenske štamparije.

Tragovi davnih vremena, drevne Zetske episkopije, koju je Sveti Sava osnovao 1219. da bi u vreme cara Dušana bila uzdignuta na stepen mitropolije, ovde živo svedoče o duhovnosti, kulturi, ali i teškim iskušenjima koja je Srpska pravoslavna crkva preživela.