"Jugoslovenka" u Zagrebu – da li je bilo rano za ovu pesmu

"Odakle si lijepa đevojko", pevalo je u dve večeri 40.000 Hrvata. Da li je došlo vreme da se u Zagrebu peva "Ja sam Jugoslovenka"? Andro Petani, marketinški stručnjak iz Zagreba, smatra da jeste.

"Brena je poslednji koncert održala u Zagrebu 2009. godine i tada to očito nije bilo moguće. Tada nije pevala tu pesmu, samim tim je nije ni publika pevala, a 2019. je očito osetila trenutak da se to može, neko je verovatno savetovao da je ipak vreme da može da peva tu pesmu i pokazalo se uspešno", kaže Petani.

Hrvatski novinar i publicista Boris Rašeta bio je na drugom koncertu.

"I na prvom i na drugom bilo je i po 20.000 ljudi, kolege koji su bili na oba kažu da takav spektakl u smislu koncerata nikad nisu doživeli. Tu drugu noć kad sam ja bio, svi su pevali sa Brenom tu pesmu, svi znaju sve njene reči, nije bilo incidenata, atmosfera odlična, jedini zvukovi su doprli od umirovljenih generala i to ne naročito poznatih", ističe Rašeta.

Reč je o četvorici penzionisanih hrvatskih generala koji su okarakterisali ovaj koncert kao "nacionalnu sramotu u hrvatskom glavnom gradu". Pitali su i je li to ista ona Lepa Brena koja se "naslikavala" u Brčkom za vreme, kako kažu, velikosrpske agresije u maskirnoj uniformi neprijateljskih formacija koje su jurišale na Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu.

Istoričar Milan Gulić smatra da je to onaj deo Hrvatske koji ne želi nikakvu saradnju sa srpskim narodom. "To je jedan deo Hrvatske koji želi da je domovinski rat svakodnevna tema i da je apsolutno merilo svega u Hrvatskoj", dodaje Gulić.

"Oni su definitivno najglasniji, a da li je većina, ne bih rekao da je većina. Lepa Brena je sastavni deo repertoara mnogih svadbi, tako da u tom smislu ne bih rekao da je većina, ali oni koji su protivnici su najglasniji. Nema ih malo, ali su vrlo glasniji", smatra Andro Petani.

"Teško je reći da li su oni manjina ili većina, oni su glasna populacija, i ne samo generali nego svi koji ostavljaju komentare na društvenim mrežama, portalima i slično, svi oni kojima je internet omogućio da se njihov glas čuje, sada su, i ne samo sada, najglasniji u izlivima mržnje", zaključuje Gulić.

U stilu zvezde koja je nekada na svoje koncerte u Jugoslaviji dolazila i helikopterom, Brena se na binu spustila sa krova zagrebačke arene. Na zvezdi, koja je neke podsetila na simbol bivše zemlje.

"Pa ja nisam video zastave sa petokrakom, video sam tu zvezdu na kojoj se Brena spustila koja je zvezda na kojoj se spuštala na drugim njenim koncetima", konstatuje Andro Petani.

Boris Rašeta, novinar iz Zagreba, ovako komentariše tu situaciju: "Sišla je sa petokarakom, da je sišla sa polumeseca zamerili bi joj što je sišla sa polumeseca, kako da kažem, ako tražite povod za galamu – naći ćete ga. Ali mimo naslova u jednom delu medija, cela ta stvar je prošla uzorno, mirno i besprekorno".

Istoričar Gulić kaže da Hrvatska prati deo Evrope koji preko simbola pokušava da relativizuje istorijsko nasleđe, izjednačujući komunističke i nacističke simbole.

"To je izjednačavanje ideologija koje je nemoguće izjednačiti i to je svođenje pojedinih državnih simbola ili znakova samo na jedan segment istorije. Ta zastava je bila zvanična zastava jednog vremena, petokraka je bila sastavni deo državnog znakovlja i tako treba da ostane. Nije to kukasti krst", zaključuje Gulić.

To vreme, ta zemlja i ta zastava već dvadeset godina nisu nešto o čemu se peva u Hrvatskoj. A kada neko to uradi, na kakve reakcije mora da bude spreman?

Analizirajući reakcije hrvatskih medija, Petani kaže: "Neki portali su prenosili tu vest da su maltene provocirali reakcije, jer ih je to zabavljalo, ali što se tiče samog tog pevanja publike, ja zaista mislim da je to psihologija mase jedna tamo bila na delu, jer verujem da se mnogi ljudi koji su pevali tu pesmu zbilja ne smatraju Jugoslovenima i da bi u nekim drugim okolnostima zapevali i Tompsona, i neki od njih će verovatno na predstojećim izborima glasati za neke desne kandidate."

Ističe da je "dobra stvar to što ljudi više ne smatraju da je problem da se tako nešto peva u javnom prostoru, tako masovno i to je zapravo ono što je najveća vest ovde".

Boris Rašeta smatra da su ti glasovi koji se čuju i te žestoke osude izrazito manjinske.

"Ne može vam 40.000 ljudi u dva dana doći u najveći zagrebački koncertni prostor, ne može sve proći u najbolje redu, ako bi oko toga postojala incidentna atmosfera. Ljudi su se normalizirali, ali glasovi koje čujemo su glasovi male pogubljene elite, to su deca revolucije koji su od rata živela dobro i koji su ga maksimalno kapitalizirali i koji žele cele mase držati u potpalublju kako bi i dalje beskonačno parazitirali na tom završenom ratu i kapitalizirali njegove učinke", poručuje Rašeta.

Da li je Brena problem, jer je pevala "Jugoslovenku" u vreme Božićnih praznika i nedelju dana pred predsedničke izbore u Hrvatskoj?

"Radi se o pop muzici koja ne bi trebalo da vodi računa da li je politički trenutak dobar ili ne", kaže Gulić.

"Možda je zbog sveukupne naše situacije i dobro što je tako ispalo, jer smo mogli da vidimo da je Hrvatska ipak jedno podeljeno društvo i da se itekako vidi podela između onih koji bi da rat ostave daleko u prošlosti gde on realno i pripada i između onih koji bi da rat bude stalna tema i način na koji se pristupa kako u svakodnevnom životu u Hrvatskoj tako i u odnosima sa inostranstvom", dodaje Gulić.

Petani kaže da "njima ne treba zaista mnogo da nađu neku poveznicu sa Jugoslavijom, ili da vide da je neki datum baš nezgodan zato što obeležavaju toliko datuma što verskih što državnih da je teško odabrati datum i mesec kada se njima nešto ne dešava da ne bi mogli da potegnu taj argument".

Da li je, međutim, ovakav Brenin koncert pozitivan iskorak za Hrvatsku ako znamo da su pre samo godinu dana veterani hrvatske vojske sprečavali Bajagu da nastupi u Karlovcu i da su čak govorili da je Bajaga četnik?

"To što se desilo sa Bajagom je splet okolnosti. Nije Bajaga četnik", naglašava Andro Petani.

"Bajaga ne puni arene, ali puni klubove i malo veće koncertne sale, napuni Dom sportova bez problema, tako da Bajaga jeste prihvaćen u Zagrebu. Ta njegova ciljna grupa nije potpuno ista kao Brenina, iako ima publike koja se preklapa na oba koncerta, samo što se u par slučajeva desilo da se lokalna braniteljska populacija, ne u Zagrebu nego u gradovima kao što je Karlovac, pobuni protiv koncerta", dodaje Petani.

Stav istoričara Milana Gulića je da u Hrvatskoj postoji skupina ljudi koja će uvek biti glasna i protiviti se dolasku bilo koga iz Srbije.

"Ako nekome nešto ne možete zameriti onda je to Bajaga, ali eto, nekoliko puta su uspevali da njegove koncerte spreče, i uspeli u tome. Ne radi se tu ni o Lepoj Breni ni o Bajagi, već o tome da jedan deo u Hrvatskoj ne želi da bilo šta dođe iz Srbije. To je sasvim jasno", zaključuje Gulić. 

Pre dve zagrebačke Arene, Lepa Brena je prošle godine napunila i dve Arene u Beogradu. Isti kostimi, ista scenografija, isti repertoar. Samo što je u Beogradu "Jugoslovenka" pesma kao i svaka druga, a u Zagrebu je i dalje mnogo više od pesme.