Hrvatsku čeka Izveštaj Saveta Evrope i zamerke komesara Muižnieksa

Komesar Nils Muižnieks i njegova delegacija posetili su Hrvatsku između 25. i 29. aprila ove godine i tokom te posete su se sastali s predstavnicima državnih vlasti, struktura zaduženih za ljudska prava, nevladinih organizacija i predstavnicima manjina.

Razgovarali su, između ostalog, s potpredsednikom vlade Božom Petrovom, odlazećim ministrom spoljnih i evropskih poslova Mirom Kovačem, ministrom pravosuđa Antom Šprljom, ministrom kulture Zlatkom Hasanbegovićem i državnim tužiocem Dinkom Cvitanom.

"Nadam se da će ovaj izveštaj završiti na stolovima svih novih ministara koji će na njega gledati kao na korisni vodič za probleme koje treba rešiti, signale koje treba poslati, te zakone koje treba poboljšati", rekao je Muižnieks u razgovoru za Hinu uoči objavljivanja izveštaja.

Muižnieks se nada da će nova vlada pokazati političku volju i osvrnuti se na zakonske nedostatke naglašene u izveštaju, smatrajući da je u krajnjem interesu Hrvatske da ojača svoj pravni i institucionalni okvir za ljudska prava, jer ako to ne učini na državnoj, ti će se problemi manifestovati na međunarodnom nivou.

"Brojni problemi koje sam primetio u Hrvatskoj slični su onima u drugim državama regije, kao što su nekažnjavanje ratnih zločina, pronalazak nestalih osoba ili odštete žrtvama. U tim sferama postoji napredak, no još uvek ima puno posla", ističe Muižnieks.

U izveštaju o Hrvatskoj na 33 stranice pozdravlja se važnost koju je zemlja dala regionalnoj saradnji u kažnjavanju ratnih zločina počinjenih toekom devedesetih godina, ali se izražva zabrinutost zbog nedavnog nazadovanja te saradnje.

Upozorava se i na nepostojanje odgovornosti za neka ozbiljna kršenja međunarodnih ljudskih prava, te na pristranost u sudskim procesima.
Komesar stoga poziva hrvatske vlasti da preduzmu sve potrebne mere da bi se stalo na kraj nekažnjavanju i efikasno sprovelo procesiranje ratnih zločina u skladu s evropskim standardima.

Muižnieks pozdravlja uvođenje zakona kojim se osiguravaju odštete za ratne žrtve seksualnog nasilja, ali od vlasti traži da se reše i dalje aktualni nedostaci tog zakona, te da se poboljša njegovo sprovođenje.

Izveštaj poziva i da se svim žrtvama i njihovim porodicama omogući jednak i delotvoran pristup pravdi.

U izveštaju se hvale koraci koje su hrvatske vlasti učinile kako bi obezbedile uslove za povratak osoba izbeglih tokom oružanih sukoba između 1991. i 1995., no ukazuje na prepreke koje i dalje postoje u toj sferi, posebice oko ekonomskih, društvenih, kulturnih i jezičnih prava manjina.

Navode se podaci UNHCR-a koji je registrirao povratak 133.242 Srba, što je pola od ukupnog broja izbeglih pre 1995.

Poverenika brine više od 2.800 osoba, uključujući Rome bez privremenog ili trajnog prebivališta u Hrvatskoj, koji su i dalje bez državljanstva.

Usprkos tome, Muižnieks hvali sastav manjina u Hrvatskoj.

"Impresionirao me način na koje su manjine u Hrvatskoj organizovane, predstavljene i finansirane. Iznenadio me je vrlo visok nivo manjinskog civilnog društva", istaknuo je komesar i dodao da smatra da je taj nivo pod velikim pritiskom zbog rasta netolerancije, govora mržnje i ukidanja financiranja nevladinih organizacija i neprofitnih medija.

"Smatram da bi bila šteta da to živopisno i vrlo snažno civilno društvo manjina bude oslabljeno. Nadam se da će okvir kojeg imate buduća vlada sačuvati i osnažiti", rekao je Muižnieks.

Pozvao je vlasti na borbu protiv rasta manifestacija etničkih netrpeljivosti i zločina iz mržnje, te sprečavanje njihovih negativnih posledica na društvenu koheziju u Hrvatskoj. Iako ističe važnost jačanja zakonodavnog i institucionalnog okvira u borbi protiv tih pojava, veruje da je potrebno puno više odlučne akcije da bi se osigurala potrebna svest o delotvornoj implentaciji tih zakona.

Muižnieks smatra da, usprkos postojanju pravnog okvira za zaštitu slobode medija, za to u Hrvatskoj još uvjek nisu osigurani uslovi.

Ističe dao krivično delo kelvete ima velik uticaj na slobodu izražavanja, pa poziva vlasti da ukine sve s tim povezane krivične odredbe.

Komesar je, između ostalog, podsetio da je Hrvatska 2016. pala s 54 na 63 mesto na indeksu svetske slobode medija, što pokazuje silaznu putanju slobode medija u Hrvatskoj.

"Sloboda medija i pretnje novinarima problemi su koje sam takođe susretao u državama regiona, kao i pritisak na državne medije", rekao je Muižnieks.