Profesor Kapitonjenko: Ima izvesnog napretka, ali mislim da smo dostigli limit aktuelnih pregovora

Četiri godine od početka rusko-ukrajinskog sukoba, mirovni pregovori i dalje su neizvesni, uz spor oko teritorija i bezbednosnih garancija. Dok diplomatija traži rešenje, građani preživljavaju zimu u stanovima bez grejanja, oslanjajući se na volonterske šatore i kratkotrajne povratke struje. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski kaže - Ukrajina neće pristati na teritorijalne ustupke u zamenu za prekid vatre. Da li je rat u Ukrajini bliži okončanju kroz pregovore ili se već odvija neobjavljeni Treći svetski rat, za RTS je govorio Mikola Kapitonjenko, profesor međunarodnih odnosa iz Kijeva.

- Već dugo u Ukrajini postoje mnoge takve procene, da smo već u Trećem svetskom ratu. Ali to je rezultat emotivne uključenosti. Ukrajinci prolaze kroz ogromne teškoće i zbog toga, sasvim prirodno, svoje iskustvo projektujemo globalno.

Iz globalne perspektive, ovo jeste veliki rat, ali regionalni. To je rat koji uključuje međudržavni sukob velikih razmera, ali zasad nema temeljnih obeležja svetskog rata. Nema drugih direktnih učesnika u ovom ratu.

Takođe, nuklearna bezbednost nije neposredno na kocki. Bilo je nekih naznaka u tom pravcu, ali ništa što bi se približilo nuklearnoj krizi iz vremena Hladnog rata. Naravno da postoji izvesno nadmetanje velikih sila, ali to je karakteristika gotovo svakog regionalnog konflikta.

Postoji ideološko-geopolitička konfrontacija vezana za ovaj rat, to svakako jeste slučaj, ali, zasad je to i dalje daleko od svetskog rata.

Četvrta godina rata je prva između dve runde pregovora u kojima Amerika posreduje.

- Šanse su veće nego kada smo prošle godine o tome razgovarali, ali mislim da su i dalje znatno manje od 50 odsto. Prilično sam skeptičan u vezi s tim šta se dešava u pregovorima posle godinu dana Trampovog pokušaja da okonča rat.

Ima izvesnog napretka, naravno, i niko nije mogao da zamisli pre godinu dana da će ukrajinska i ruska delegacija razgovarati. Ali, ali i dalje ima suštinskih prepreka koje onemogućavaju progres, mislim da smo dostigli limit aktuelnih pregovora, barem što se tiče okvira koje je Tramp postavio. Zato mislim da ima malo šanse za progres u ovom trenutku.

Ruski zvaničnici ponavljaju da su njihovi uslovi ispostavljeni još u decembru 2021. godine. A Ukrajina izgleda pritisnuta i sa ruske i sa američke strane. Na šta bi mogla da pristane po vašem mišljenju?

- Od dva sporna pitanja, jedno je teritorijalno, radi se o kontroli nad ostatkom Donbasa. Veći deo regiona je pod ruskom okupacijom, ali oko dvadeset i nešto procenata teritorije i dalje kontroliše Ukrajina. I to je nešto od čega ni Zelenski ni Putin ne mogu da odustanu. Obojici je, iz različitih razloga, potrebno da zadrže kontrolu nad Donbasom. To je ključno pitanje i ne vidim kako bi moglo da se reši, a tokom poslednje godine nije bilo nikakvog napretka po tom pitanju.

Drugi problem, širi i više bezbednosni, jeste da je ovaj rat, u suštini, za rusku stranu pokušaj da Ukrajinu učini što slabijom, dok je za Ukrajinu ključno da ostane što jača kako bi sprečila mogućnost nove ruske agresije. I to je takođe nešto oko čega se teško može napraviti kompromis.

Dakle, postoji određeni nivo snage Ukrajine koji je neprihvatljiv za Rusiju, ali je suštinski potreban Ukrajini. To su ta dva osnovna momenta. I ovo nije pitanje "na čijoj je strani lopta", nego pitanje da li je uopšte moguće, nekakvim zajedničkim naporima, naći bilo kakav kompromis.

Pitanje bezbednosnih garancija je veoma komplikovano i mora da se razmatra mnogo šire od pukog tehničkog definisanja ko će kontrolisati dronove.

To je pitanje odgovornosti i visokih rizika, zbog razmera samog rata. Mislim da Zapad uopšte, ni SAD ni evropske zemlje, neće biti spremni da šalju trupe u zaista rizično područje, i to je fundamentalni problem. A kada je reč o Donbasu, to nije ekonomsko pitanje, nego mnogo šire: radi se o teritoriji, suverenitetu i bezbednosti, na kraju krajeva.

Zbog toga mislim da je prerano za tehnička rešenja. Ideja slobodne ekonomske zone može biti dodatak opštijem rešenju o teritoriji, koje i dalje ne postoji.

Nekadašnji britanski premijer Boris Džonson ovih dana predložio je da Ujedinjeno Kraljevstvo kao i drugi evropski saveznici pošalju takozvane neborbene trupe na teritoriju Ukrajine i čini se da se evropski zvaničnici od tog predloga nisu ogradili. Kako tumačite tu izjavu, naročito imajući u vidu ulogu britanskog premijera na početku rata tokom istanbulskih pregovora?

- Zašto Velika Britanija nije poslala svoje trupe u Ukrajinu 2022, na primer? S druge strane, prilično je očigledno: kao što sam rekao, rizici su preveliki i ne očekujem da će bilo koja zapadna sila na bilo koji način ratovati za Ukrajinu. To je bila realnost 2022. i to je i danas slučaj.

A što se tiče istanbulskih pregovora 2022, zaista je teško precizno definisati šta se tada dešavalo na svim nivoima. Imamo samo delove informacija, o čemu se pregovaralo i kako je to potom odbačeno iz različitih razloga. Mogu da pretpostavim poziciju britanskog premijera u to vreme, kao i pozicije drugih zapadnih sila.

Ali generalno mislim da konflikt 2022. jednostavno nije bio zreo za poravnanje. Uslovi koji su dogovoreni u Istanbulu u proleće 2022. bili su, s jedne strane, veoma teški za Ukrajinu.

S druge strane, sve naknadne "nadogradnje" mogućih sporazuma verovatno su gore od onoga što se tada imalo u Istanbulu, ali to nije način da se ocenjuju odluke donete 2022, jer niko nije znao kako će se rat razvijati. Tada je bilo prepreka, za koje nije pronadjeno rešenje, a pozicija Ujedinjenog Kraljevstva je verovatno jedna od njih.

Sutra ćemo u Kijevu videti evropske zvaničnike. Kako tumačite ulogu Evropske unije na početku pete godine rata, naročito dva njena bloka, dakle koaliciju voljnih i s druge strane zemlje poput Mađarske i Slovačke?

- Moralna podrška je važna i to se vidi. Finansijska podrška je još presudnija. Evropljani su u poslednjih godinu dana pokušali da preuzmu aktivniju ulogu, imajući u vidu povlačenje američkog prisustva u ratu i američkog uticaja. Ali mislim da i dalje ne rade dovoljno. Suština je da sam prilično skeptičan u pogledu geopolitičkog kapaciteta Evropske unije i pojedinačnih velikih evropskih sila.

Mislim da imaju vrlo ograničen potencijal i vrlo ograničenu stratešku viziju o tome šta žele da ovaj rat postane, kakvi bi njegovi ishodi mogli da budu i koju cenu su spremni da plate.

Zato bih rekao: počeo sam od simbolične uloge i moralne podrške, to su važna pitanja, ali da bi se to razvilo u nešto veće, Evropa mora značajno da ojača, a to je problematično.

Navodno se ukrajinske institucije pripremaju za mogućnost održavanja referenduma i izbora. Da li će ih održati u ratu, miru ili tokom primirja?

- Sumnjam da će se bilo kakvi izbori ili referendum održati. Iz jednostavnog razloga: dokle god rat traje, tehnički i politički je veoma teško i skupo organizovati bilo šta slično. Za sve glavne aktere u Ukrajini, a verovatno i međunarodno, bezbednije je da stvari ostanu kakve jesu. Sa svim pratećim problemima i teškoćama, ali ipak deluje kao sigurnija opcija.

Zato mislim da će pre kraja rata biti veoma teško organizovati bilo kakvu kampanju, bilo u formatu izbora, bilo u formatu referenduma. S druge strane, teoretski je moguće da će aktuelna vlast, na ovaj ili onaj način, organizovati izbore pre potpisivanja bilo kakvog primirja, politički im je to korisnije.

Dakle, mislim da bi u nekom trenutku to moglo biti moguće, ali ne uskoro, ne u narednim mesecima.