Tramp u najavi – sutra je veliko veče; Zelenski: Za nas je bolno

Британија је за слање својих трупа у Украјину, саопштио је премијер Кир Стармер.

"Британија ће играти водећу улогу ако буде потребно, заједно са другима, у слању копнених трупа и авиона у небо (Украјине – прим. аут.)“, рекао је премијер у парламенту. 

Стармер је нагласио да је за успешно извођење таквих мисија потребна снажна подршка Сједињених Држава.

Додао је и да би у новим условима европске државе требало активније да развијају своје војне способности и координацију, као и да повећавају издатке за одбрану.

Поред тога, рекао је да ће Европа наставити да испоручује оружје Украјини након што се постигне мир.

(Guardian)

Генерални директор Међународне агенције за нуклеарну енергију ( ИАЕА) Рафаел Гроси изјавио је да је ротација запослених у Нуклеарној електрани Запорожје извршена из безбедносних разлога.

"Једина ствар која нас је натерала да направимо овај изузетак и да се ротирамо на овај начин је то што сам ја одговоран за безбедност свог особља. Одговоран сам за њихове животе и не могу да их доведем у опасност", рекао је Гроси на конференцији за новинаре.

(Танјуг)

У Москви је Други западни окружни војни суд осудио украјинске пилоте Дмитрија Шиманског и Александра Морозова, који су планирали терористичке нападе у Русији.

Шимански је осуђен на 26 година затвора у строгом режиму, а Морозов на 22 године.

Поред тога, осуђени су кажњени новчано: Схимански - 1,65 милиона рубаља, а Морозов - 600 хиљада рубаља.

(Известија)

Руске снаге су балистичком ракетом "искандер-М" у касетној муницији напали једну од војних јединица на територији полигона Копнене војске Украјине у Дњепропетровској области. Има мртвих и рањених, саопштио је на Телеграму главнокомандујући Оружаних снага Олександр Сирски.

На месту инцидента ради сложена комисија с начелником Главне управе Војне службе за спровођење закона Оружаних снага Украјине.

"Током истраге, начелник центра за обуку јединица и командант војне јединице суспендовани су са службених дужности", нагласио је Сирски.

(Унијан)

Украјина тренутно није упозната са тактиком Сједињених Америчких Држава у односу на Русију, изјавио је председник Володимир Зеленски у разговору за украјинску и британску штампу после самита у Лондону.

"Што се тиче америчких дипломатских корака по резолуцијама (у Савету безбедности УН) и слично, не познајем америчку тактику. И зато сам сматрао да је наш сусрет са САД неопходан да бисмо се разумели и да не бисмо имали изненађења, јер је то болно за нас", рекао је он.

Према његовим речима, ако ублажимо притисак на Русију, променимо реторику у вези са њеном агресијом, ублажимо документе о руској инвазији, онда ће "све то довести до флексибилности руског лидера".

(Унијан)

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп изјавио је да је он једини председник који није предао део Украјине руском лидеру Владимиру Путину и додао да ће сутра увече најавити ''нешто велико''.

''Једини председник који није дао ништа од украјинске земље Путиновој Русији је председник Доналд Џеј Трамп'', рекао је Трамп на мрежи "Истина".

Поручио је да то треба да се запамти упркос критикама демократа и ''лажним вестима''.

''Сутра вече ће бити велико. Рећи ћу како јесте'', додао је Трамп.

До ове најаве дошло је након напетог састанка Трампа и украјинског председника Володимира Зеленског у Овалном кабинету у петак.

(Танјуг)

Председник Савета резервих трупа Копнене војске Оружаних снага Украјине Иван Тимочко критиковао је идеју о једномесечном прекиду ватре између Украјине и Русије, оцењујући да би после завршетка таквог примирја, рат могао да постане још гори.

"Привремени прекиди ватре које Запад нуди Украјини неће имати утицаја на рат са Русијом", рекао је Тимочко за Канал 24.

Тимочко је истакао да "полумере" никада не дају резултате и да Украјина већ има велико негативно искуство у вези са привременим примирјима, наводећи да се Русија сигурно неће придржавати договора.

"Русија ће покушати да преоријентише снаге и средства са ваздушних удара на извођење терористичких напада или информационих субверзивних аката против украјинске војске. Осим тога, привремене споразуме или оне који нису спроведени Русија ће увек тумачити на начин који је њој користан. Ова привремена решења неће довести до краја непријатељстава", рекао је Тимочко.

Француски председник Емануел Макрон изјавио је у недељу да Француска и Велика Британија предлажу увођење једномесечног прекида ватре у Украјини који би требало да важи "у ваздуху, на мору и у енергетици".

Макрон је рекао да су сви учесници самита европских лидера, који је одржан у Великој Британији, одлучни да предузму кораке за успостављање трајног мира у Украјини и осигуравање колективне безбедности. 

(Униан)

Руске оружане снаге уништиле су инфраструктуру војних аеродрома и погоне за производњу беспилотних летелица Оружаних снага Украјине у Дњепропетровској области.

Руски ратни снаге извеле су ракетни напад на полигон где је било стационирано украјинско војно особље, потврдио је командант Копнене војске Оружаних снага Украјине, Михаил Драпатиј, на свом Фејсбук профилу.

Он је нагласио да је трагедија која се десила на овом полигону директна последица непријатељског напада и апеловао на важност брзих одлука у ратним условима.

"Рат захтева одговорност, нове безбедносне стандарде и брзе реакције, иначе можемо изгубити више него што имамо", упозорио је Драпатиј.

(Униан)

Украјина се бори за нормалан и безбедан живот какав заслужује, за праведан и поуздан мир и жели да се овај рат заврши, али Русија то не чини и наставља ваздушне нападе на украјинске циљеве, изјавио је данас украјински председник Володимир Зеленски.

Према његовим речима, због тога је потребно фокусирање на јачање украјинске  противваздушне одбране и војске, као и обезбеђивање безбедносних гаранција за Украјину које ће онемогућити нову руску агресију.

"Правда мора победити. Верујемо у моћ јединства и сигурно ћемо вратити трајни мир", навео је Зеленски на платформи Икс.

Он је рекао да су руске снаге током протекле седмице извеле више од 1.050 напада дроновима, готово 1.300 напада бомбама и више од 20 пројектилима на Украјину.

"Они који траже преговоре не гађају намерно цивиле балистичким пројектилима. Да бисмо приморали Русију да заустави своје нападе, потребна нам је вец́а колективна снага света", навео је Зеленски. () 

Велика Британија се оградила од предлога француског председника Емануела Макрона за почетно једномесечно примирје између Русије и Украјине, пренео је "Тајмс".

Према изјави британског министра оружаних снага Лука Поларда, Француска и Велика Британија се нису договориле о плану делимичног примирја за Украјину. Макрон је након самита у Лондону, који је одржан јуче, синоћ рекао да су он и британски премијер Кир Стармер разговарали о ограниченом једномесечном прекиду ватре у Украјини, "у ваздуху, на мору и у области енергетске инфраструктуре". "Није постигнут договор ни о каквом облику примирја", рекао је Полард данас за Радио Тајмс.

Тајмс, такође, данас наводи да је неименовани високи извор из британске владе рекао да предлог о коме Макрон говори "није план Велике Британије" и да су на столу "разне опције".

Примирје између Русије и Украјине у ваздуху, на мору и у области енергетске инфраструктуре би, уколико се прихвати, Украјини и њеним савезницима омогућило да утврде да ли је руски председник Владимир Путин заиста спреман за почетак преговора о дугорочном миру, изјавио је француски министар спољних послова Жан-Ноел Баро за РТЛ Радио, након што је Макрон поручио да Француска и Велика Британија предлажу делимично једномесечно примирје којим би се обухватиле копнене борбе.

У Лондону је јуче одржан састанак посвећен миру у Украјини, а присуствовали су лидери Украјине, Немачке, Данске, Шпаније, Италије, Канаде, Холандије, Норвешке, Пољске, Румуније, Финске, Француске, Чешке и Шведске.

Састанку су, такође, присуствовали председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, председник Европског савета Антонио Кошта и генерални секретар НАТО Марк Руте.

Британски премијер Кир Стармер најавио је синоћ план од четири тачке за помоћ Украјини са циљем окончања рата са Русијом, наводећи да ће Велика Британија, Француска и друге земље појачати своје напоре у "коалицији вољних" за постизање тог циља.

(Танјуг) 

У току су убрзане припреме за састанак америчког председника Доналда Трампа са руским лидером Владимиром Путином након што је дошло до вербалног сукоба између председника САД и украјинског председника Володимира Зеленског у Белој кући прошле седмице, рекли су дипломатски извори за Си-Ен-Ен.

Извори наводе да се Кремљ нада брзој обнови дијалога, упркос томе што то није јавно објавио.

Према тим изворима, приликом сусрета Трампа и Зеленског у Овалном кабинету није се догодила "случајна свађа", већ је Трамп планирао да дискредитује украјинског лидера и да га уклони из преговора јер представља препреку његовим даљим акцијама.

Такође су навели да ништа није објављено у јавности, али да се приватно прича о самиту Трамп-Путин, као и да је могуће да тај састанак буде одржан у Саудијској Арабији где су се у фебруару већ сусреле америчка и руска делегација.

У међувремену, Кремљу је изразио оптимизам у вези са могуц́ношц́у економских споразума Русије и САД.

(CNN)

Портпарол руског председника Дмитриј Песков изјавио је да кијевски режим не жели мир и да у овој ситуацији очигледно неће бити довољни напори Вашингтона и спремност Москве, изјавио је прес-секретар руског председника Дмитриј Песков.

"Кијевски режим и (председник Украјине Володимир) Зеленски не желе мир, они желе да се рат настави, тако да у овој ситуацији, наравно, само напори Вашингтона и спремност Москве очигледно неће бити довољни.

Недостаје веома важан елемент", рекао је Песков новинарима и додао да је руски председник Владимир Путин више пута истакао да "кијевски режим одбија да уђе у мировни процес".

Он је оценио да је својим наступом у Белој кући на састанку са  америчким председником Доналдом Трампом Зеленски, у најмању руку, показао потпуни недостатак дипломатских вештина, те да је то био догађај без преседана, преноси агенција РИА Новости.

Како је навео, састанак Трампа и Зеленског у Вашингтону показао је колико ће тешко бити постићи мировно решење у Украјини.

"Руска страна се још једном уверила у исправност председника Путина када је рекао да, упркос отворености руске стране за преговарачки процес, ове добре намере наилазе на неспремност кијевског режима да подржи такву динамику. Видели смо то у пуној снази у Вашингтону", рекао је Песков новинарима.

Он је истакао да је руски председник упознат са детаљима састанка Трампа и Зеленског.  

"Наравно, председник је упознат са суштином онога што се догодило. Поготово што је то било доступно целој светској заједници. Стога, наравно, председник зна све детаље", рекао је Песков.

На питање да ли је било контаката између Путина и Трампа након једноипочасовного телефонског разговора средином фебруара, портпарол Кремља је рекао да "није било контаката који би требало да буду објављени" и да Русија наставља дијалог са САД о питању нормализације односа две земље.

"Руска Федерација наставља свој дијалог са Вашингтоном у смислу нормализације наших билатералних односа", рекао је Песков.

Оценио је да је неспремност Зеленског да уступи територију која је под руском контролом повезана са његовом неспремношћу да "прихвати стварно стање ствари".

Одговарајући на питање да ли Кремљ допушта могућност да европске земље одиграју позитивну улогу у решавању сукоба у Украјини, Песков је навео да су све конструктивне иницијативе "добродошле". 

Како је приметио, ситуација у вези са решењем у Украјини "није једноставна".

"Неко мора да натера Зеленског да жели мир. Ако Европљани то могу да ураде, свака част", рекао је Песков.

Оценио је да је "колективни Запад" делимично почео да губи своју "колективност" и да постоје земље које су спремне да наставе да подржавају Украјину. 

Коментаришући неформални мировни самит низа европских земаља одржан у недељу у Лондону, Песков је истакао да је повећање нивоа финансирања Украјине из Европе потребно за наставак војних операција, а не за мировни план.

"Тамо су дате и изјаве о потреби хитног обезбеђивања повећаног нивоа финансирања Украјине. Ово очигледно није за мировни план, већ вероватно за наставак војних операција. Тако ми то схватамо. А остало ће све зависити од тога какви ће мировни планови бити сачињени и који мировни планови ће бити поднети на дискусију", рекао је Путинов портпарол.

Ништа не би требало да омета мировне преговоре о Украјини, истакао је он и упозорио да на Западу постоји "ратна партија" која жели да се сукоб у Украјини настави.

"Остаје група земаља које пре чине ’ратну странку‘, које изражавају спремност да наставе да подржавају Украјину у смислу подршке рату и обезбеђивања наставка војних операција", рекао је Песков.

Такође је упозорио да ће покушаји заплене замрзнуте руске имовине имати озбиљне правне последице.

"У ствари, такве радње не могу остати без последица. Ово је веома озбиљно. И, наравно, ми то доживљавамо искључиво као незакониту намеру и ако буде покушаја да се то спроведе, ти покушаји ће имати веома озбиљне правне последице", рекао је Песков, коментаришући предлог пољског премијера Доналда Туска да се руска средства не замрзавају, већ да се она заплене и користе за обнову Украјине.

(Танјуг)

Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас изјавила је да је жеља Брисела да сарађује са Вашингтоном на основу принципа које су Сједињене Америчке Државе одувек заступале, а то су слобода и независност, односно основни принципи међународног права, напомињући да су САД промениле понашање према Европи и Украјини након што се америчка делегација састала са делегацијом Русије.

Калас је рекла за Си-Би-Ес да је ЕУ заједно са САД предложила резолуцију о подршци Украјини о којој се прошле седмице гласало у Уједињеним нацијама и којом се предвиђало повлачење руских трупа, али да је Вашингтон променио свој став након разговора са руском делегацијом и да је гласао против усвајања те резолуције.

"Било је изненађење за нас да су САД изненада промениле став. Морам, знате, заиста да истакнем да смо заједно са новом (америчком) администрацијом сачинили резолуцију о подршци Украјини. Али када су се срели са Русима, нешто се после тога догодило, јер се понашање променило. Дакле, питање је, куда даље? Наша воља и жеља су да радимо заједно са нашим трансатлантским партнерима на принципима које су Сједињене Државе одувек заступале", навела је Каласова.

Она је рекла у Уједињеним нацијама прошле седмице да су САД повезане са "новим пријатељима" – Русијом, Белорусијом, Суданом, Северном Корејом у УН јер су те земље гласале против резолуције о Украјини коју је подржала ЕУ, а којом се захтевало повлачење руских трупа. 

САД су 24. фебруара гласале против резолуције о Украјини у Генералној скупштини УН, одбацивши формулацију којом се Русија кривила за инвазију на Украјину и којом се тражило окончање рата. За резолуцију су гласале 93 чланице, 18 је било против, а 65 уздржано.

(CBS)

Председник Сједињених Амерички Држава Доналд Трамп састаће се данас у Вашингтону са својим највишим сарадницима за националну безбедност, укључујући државног секретара Марка Рубија и министра одбране Пита Хегсета, како би размотрили низ политичких опција за Украјину, укључујући обустављање америчке војне помоћи Кијеву, изјавио је неименовани званичник Трампове администрације за Њујорк тајмс.

Званичник је навео да ће се на том састанку разговарати и о евентуалном обустављању пошиљки муниције и опреме Украјини које су одобрене током администрације бившег америчког председника Џозефа Бајдена.

Украјински председник Володимир Зеленски изразио је синоћ уверење да може да обнови односе са Трампом након њиховог састанка пуног несугласица у Белој кући у петак. Он је истакао да је потребно да разговори са Трампом буду настављени у другачијем формату, преноси Ројтерс.

Зеленски је у обраћању новинарима у Лондону рекао и да ради на припреми за нове изазове, иако не мисли да ће Сједињене Америчке Државе обуставити војну помоћ Украјини, пошто би то, према његовим речима, само помогло руском председнику Владимиру Путину.

Додао је да је и даље спреман да потпише споразум о ретким металима са САД и изразио наду да су и САД за то спремне. Зеленски је претходно, након самита европских лидера у Лондону, рекао да са европским партнерима ради на успостављању чврсте основе за сарадњу са САД како би се постигао мир и загарантовала безбедност за Украјину.

Посета Зеленског Белој кући у петак прекинута је након што је он ступио у жестоку вербалну размену са Трампом и потпредседником САД Џеј Дијем Венсом, који су га оптужили за "непоштовање" током састанка у Овалном кабинету.

Након тога је украјински лидер напустио Белу кућу без коментара, а Трамп је на платформи Truth Social написао да Зеленски није спреман за мирно решење украјинског сукоба и да је показао непоштовање према САД.

(New York Times, Reuters)

Примирје између Русије и Украјине у ваздуху, на мору и у области енергетске инфраструктуре могло би, уколико се прихвати, Украјини и њеним савезницима да омогући да утврде да ли је руски председник Владимир Путин заиста спреман за почетак преговора о дугорочном миру, изјавио је француски министар спољних послова Жан Ноел Баро.

Он је то рекао за РТЛ радио након што је председник Француске Емануел Макрон поручио да Француска и Велика Британија предлажу делимично једномесечно примирје којим би се обухватиле копнене борбе.

Баро је додао да сматра да би председници Украјине и Сједињених Америчких Држава, Володимир Зеленски и Доналд Трамп, могли бити спремни да поново приступе преговорима после вербалног сукоба који је између њих двојице избио у петак у Овалном кабинету Беле куће.

"Могао сам да проценим у којој мери они имају намеру да поново приступе дијалогу", рекао је Баро, након што је, како каже, разговарао током викенда са америчким и украјинским колегама.

Баро је у изјави за Франс инфо истакао да је примирје у трајању од месец дана "најпре начин да се провери да ли је Русија заиста вољна" да оконча рат. Након тога, како је навео, треба створити услове за војне способности (на украјинском тлу) како би се одвратила претња поновним сукобима.

Оцењује да су САД "изабрале" да мирним путем доведу Путина за преговарачки сто, али се прибојава неуспеха.

"У интересу је Сједињених Америчких Држава да буду у табору Украјине. Кад би Украјина морала да капитулира, то би значило ужасно признање слабости за САД", закључио је шеф француске дипломатије.

(Танјуг, РТЛ Радио) 

Амерички председник Доналд Трамп поручио је да би у тој земљи људи мање требало да брину о руском председнику Владимиру Путину, а више о мигрантским бандама и нарко-босовима, "да не би завршили као Европа".

"Требало би да трошимо мање времена на бригу о Путину, а више на бригу о мигрантским бандама силоватеља, нарко-босовима, убицама и људима из менталних установа који улазе у нашу земљу – да не бисмо завршили као Европа", написао је Трамп на друштвеној мрежи Truth Social.

У складу са Трамповом објавом, Њујорк тајмс је данас објавио да је амерички министар одбране Пит Хегсет наредио америчкој сајбер команди да обустави офанзивне сајбер операције против Русије, у настојању да САД обнове односе са Русијом и постигну договор са Москвом о миру у Украјини.

У извештају америчког листа, који се позива на изјаве актуелног званичника и два бивша званичника упозната са наредбом министра одбране, наводи се да је наредба о обустави офанзивних сајбер операција против Русије издата пре сусрета америчког и украјинског председника, Доналда Трампа и Володимира Зеленског, у Белој кући, који се завршио разменом оштрих речи и без најављеног потписивања споразума о украјинским минералима.

(Truth Social, New York Times) 

Системи противваздухопловне одбране оборили су седам беспилотних летелица изнад три руских региона, саопштило је Министарство одбране Русије.

Прецизирају да су три украјинска дрона изнад Липецке области, два изнад Ростовске области и два изнад Белгородске области.

(Известија)

Руска војска је више пута гађала Харков противваздухопловним пројектилима и дроновима, у граду се чују експлозије, објавио је на Телеграму градоначелник Игор Терехов.

"Беспилотна летелица типа 'шахед' ударила је у централни део Харкова. Погођена је вишеспратница", написао је Терехов.

Амерички државни секретар Марко Рубио рекао је да је Вашингтон спреман да обнови контакте са Украјином чим Кијев покаже своју спремност за мир.

Он је напоменуо да ће Бела кућа "бити спремна да настави контакте када Украјина буде спремна за мир, а то је очигледно оно што председник САД поставља као свој циљ".

Државни секретар је указао и на потребу укључивања Русије у преговоре.

(ABC News)

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да је спреман да поднесе оставку уколико би заузврат Украјина постала чланица НАТО-а, а то је поручио након што су га на оставку позвали савезници америчког председника Доналда Трампа.

"Ја у замену за НАТО? Може замена. Рекао сам да сам спреман да одем, а да заузврат постанемо чланица НАТО-а – то говорим откако је почео рат са Русијом. Ако уђемо у НАТО, то значи да сам испунио своју мисију", рекао је Зеленски.

Он је упозорио да неће бити лако сменити га.

"Није довољно да једноставно одржите изборе. Морате да ме спречите да учествујем, а то ћете мало теже", поручио је Зеленски.

Ова изјава Зеленског уследила је након што је неколико америчких републиканаца, укључујући саветника за националну безбедност Мајка Волца, сенатора Линдзија Грејама и председавајућег Представничког дома Мајка Џонсона, рекло да Зеленски треба да напусти функцију, након његовог понашања у Овалном кабинету у петак, током вербалног сукоба са Трампом.

Они су јуче позвали Зеленског да промени стратегију или поднесе оставку.

(Sky News) 

Новоименовани директор америчког Федералног истражног бироа (ФБИ) Каш Пател позвао је Амерички конгрес да истражи на који начин је коришћен новац послат Украјини, објавио је Епок тајмс.

"Тражио сам од Конгреса да истражи где је нестао тај новац. Америчком народу се дугује тај одговор, јер је то наш новац. То су долари наших пореских обвезника", рекао је Пател.

Он је, такође, критиковао размере америчке помоћи Украјини.

"Не ради се о томе да САД шаљу милијарду долара, већ је сума послата једној земљи сто пута већа од милијарде", казао је он.

Пател је потом довео у питање кредибилитет украјинског председника Володимира Зеленског и поменуо ракетни инцидент у Пољској.

"Зеленски је изашао на светску сцену и рекао 'Русија је испалила ракету на Пољску', што би био чин рата. Испоставило се да Русија није испалила такву ракету", казао је Пател, пренео је Кијев индепендент.

Пољска је неколико пута у току прошле године подигла авионе усред руских напада на Украјину, пошто су ракете послате у западну Украјину нарушиле ваздушни простор Пољске.

(Epoch Times, Kyiv Independent) 

Украјина неће прихватити територијалне уступке ради постизања мировног споразума, рекао је председник Володимир Зеленски после самита у Лондону.

Зеленски је додао да Украјина никада неће признати анексију територија, чак и ако то буде представљало покушај склапања мировног споразума.

(Guardian)

Амерички министар одбране Пит Хегсет наредио је америчкој сајбер команди да обустави офанзивне сајбер операције против Русије, у настојању да та земља обнови односе са Русијом и да се постигне договор са Москвом о миру у Украјини, објавио је Њујорк тајмс.

У извештају америчког листа, који се позива на изјаве актуелног званичника и два бивша званичника упозната са наредбом министра одбране, наводи се да је то очигледно део ширих настојања да се руски председник Владимир Путин увуче у преговоре о Украјини и новим односима са Сједињеним Америчким Државама.

Додаје се да је наредба о обустави офанзивних сајбер операција против Русије издата пре сусрета америчког и украјинског председника, Доналда Трампа и Володимира Зеленског, у Белој кући, који се завршио разменом оштрих речи и без најављеног потписивања споразума о украјинским минералима.

Прецизан обим и трајање налога америчког министарства одбране нису јасни, пошто је граница између офанзивних и одбрамбених сајбер операција често магловита.

Ипак, задржавање приступа главним руским мрежама у сврхе шпијунаже кључно је за разумевање намера Путина док улази у преговоре, као и за праћење аргумената у Русији о томе на којим условима треба инсистирати и од чега би се могло одустати.

Бивши званичници су напоменули да је уобичајено да цивилни лидери наређују паузе у војним операцијама током осетљивих дипломатских преговора, како би избегли њихово избацивање из колосека. 

(New York Times)