Захарова за РТС: Штрецнули смо се због гласања Србије у ГС УН, односи Русије и САД у фази реанимације

Шта све преговори Русије и Америке мењају у светском поретку, али и у односима Москве и Београда – за РТС је говорила Марија Захарова, портпаролка руског министарства спољних послова.

Шта се после руско-америчких разговора у Ријаду променило? Колико има изгледа да бисмо могли да дођемо до мирног решења за Украјину?

– Шта може да се каже, тек почињемо да обнављамо контакт са САД, данас како радимо интервју 28. фебруара – последњи дан зиме, сутра је већ пролеће, дан раније одржане су консултације у Истанбулу.

На челу руске делегације Александр Никитич Дарчијев, руководилац департамента Северне Атлантике који је разговарао са америчким представницима, замеником заменика државног секретара САД, и наравно дискутовали су о питањима којa се тичу обнављања контаката међу државама.

То су питања функционисања наших амбасада, питања дипломатских непокретности и имовине која је била одузета за време претходног режима у Белој кући.

Дотакли су се и питања директног авиорежима који је такође био блокиран, као што и сами знате, администрацијом Бајдена.

Сада тренутно иде изградња контаката да би се у принципу реанимирали односи.

То не могу да назовем закључком, то је етапа и управо сам вам испричала од чега се она састоји.

Што се тиче ситуације поводом Украјине, промене постоје у званичној реторици Вашингтона.

Ми за све те године први пут слушамо речи које се тичу мира, преговора, дипломатског решења ситуације, неопходности завршавања конфликта, са жељом – још једном напомињем да говоримо само о речима – са жељом да се нађе излаз из ситуације, то је већ само по себи много, нарочито ако узмемо у обзир ту сулуду, чудовишну, чак бих рекла шизофрену лексику, коју смо слушали из Вашингтона у ранијим годинама.

Важно је да се те речи претворе и у дела и да буду поткрепљене делима.

Наша страна ни једног пута, ни до 2022. године, ни сада, за све ове године ниједном није отказала од политике дипломатског решења односа.

Штавише, у 2014. години после државног удара у Украјини, након почетка грађанског отпора у Украјини, управо је Русија предложила комплекс мера под називом Мински споразум, план унутрашње украјинске регулације који би омогућио да се ова ситуација на неки начин нормализује, да се сједине делови Украјине.

Наравно, после 2014. године питање Крима је затворено, али унутар Украјине, Мински споразум је дао могућност да се регулишу међусобни односи међу разним деловима Украјине, међу људима, међу друштвеним социјалним групама унутар државе Украјине, како би, што би се рекло, ако не можете да залепите шољу, да јој бар не дозволите да се у потпуности не распадне, све је било урађено на том плану и управо урађено са руске стране.

Седам година, како се после испоставило, сви са западне стране који су били гаранти испуњења Минског споразума, све су вукли за нос, они су обмако ће рећи да реше питање, а заправо да гурну Европу у наредну кризу, која је до 2022. друге била европска, а после 2022. године је добила светске размере.

Зато када питате шта и како ће бити поводом Украјине, зато ћете ви сваки пут чути фразу са руске стране о претходним разлозима, о неопходности решења првог узрока те кризе, без њиховог разрешења, без њиховог удела у смеру нормализације односа.

То ће све бити полумере које нас не задовољавају, неопходно је решавати претходне узроке и неопходно је решити ту кризу на тај начин тако да се она не пренесе даље, да не буде све горе.

Зато је важно радити на решењу претходних узрока кризе, неопходно их је не само урачунати и знати већ и одстранити, то и јесте пут ка нормализацији и разрешењу кризе у Украјини.

Како видите улогу америчког председника Доналда Трампа и да ли европски политичари помажу мировно решење?

– За почетак, тамо постоје људи који здраво размишљају, у ЕУ, који разумеју претходне разлоге кризе, који су позивали на њиховом одстрањивању и регулисању, али таквих људи је мало, изоловани су случај. Такви лидери су подвргнути притиску, и то не само политичком или моралном, већ и физичким одстрањивањем.

Већ смо видели на примеру Фица шта је било урађено, хвала Богу преживео је, хвала Богу, надам се да се опоравио.

Као што сам рекла такви људи су изолован случај, генерално ЕУ ако причамо о режимима, ако причамо о државницима, то су људи који не спроводе националне интересе држава ЕУ, чак не спроводе интересе колективног Брисела.

Они спроводе интересе тог дела Вашингтона и америчког естаблишмента који исповедају ултралиберализам, то је директна веза.

У том смислу корупциона, у том смислу политичка и не желе да слушају ни о мирном регулисању, ни и о преговорном процесу.

Они чак и сада када Украјина крвари због тога што режим Зеленског већ сада баца у ровове, то чак нису ни ровови, већ баца у погибију 18-годишњаке који нису спремни, чак и када цео свет схвата да украјинска економија не постоји, ње нема, што не постоји индустрија, што је украјинско друштво смрвљено, оно се не састоји из две половине, или из три дела, оно је једноставно смрвљено, људи унутар Украјине једно друго не подносе, не верују ни власти, ни органима власти.

Не зато што не постоји демократија, већ уставног поретка, основа уставне власти нема, није остало. Нико не схвата да ли је председник Украјине легитиман или није.

То што је Запад довео Украјину до таквих чудовишних последица, имам у виду чланове ЕУ и њихове лидере, они не могу и не желе да признају своју грешку.

Упорно настављају са агресивном реториком, настављају да измишљају басне, свакакве глупости да киевски режим треба још мало подржати и победа је на видику.

Сви разумеју да то није тако, сви разумеју да је Украјина уништена од стране Запада, да их је Запад обмануо, да је Запад измислио Зеленског да би га употребио Украјину против Русије. То је очигледно, о томе чак говори председник САД.

Упркос томе, штићеници управо те америчке либералне диктатуре у ЕУ настављају да држе свој став. Са чим је то повезано?

За почетак знамо да је на западу антируско, русофобијско крило, и када говоримо о антируском-русофобском, то се не тиче само Руса, то се тиче свега што одражава наше традиционалне вредности. Први разлог се састоји томе што је нажалост историјски постојала русофобија на западу и исказивала се на разне начине.

И Наполеон је долазио са запада и Хитлер је долазио са запада, русофобија се на разне начине исказивала, то је било очигледно и томе има стотина година, мислим да Срби то знају напамет.

Други разлог, то је наравно политичка конфронтација унутар Америке, они су направили игру унутрашњих кланова у САД која је направила ЕУ таоцем својег унутрашњег демонтирања.

Неколико година раније, заправо много година раније, америчке либералне демократе су формирали на територији ЕУ елиту коју су подчинили себи, они су на кључне позиције постављали људе који су били дужни да распростране не америчке интересе, већ интересе америчких ултралиберала.

Одатле и чувена агенда везана са половима, ЛГБТ, са новом нормалношћу, новом етиком, јер је то била њихова политичка платформа.

То је био други разлог. У складу са тим, сада, видите, Трамп још није ушао у Овални кабинет а амерички демократски либерали већ су изјавили да треба да почну да се баве саботажом решења републиканске администрације.

Та саботажа тиче се политике не само САД, тј. ултралиберално крило не намерава само да саботира решења администрације Трампа, они ће то спроводити и на тлу ЕУ.

За њих многи лидери ЕУ представљају део њихових политичких тежњи, имам у виду либералне демократе САД, и зато они не дозвољавају неким или многим лидерима ЕУ режима да мењају тоналитет и виде реалност, да говоре о преговорима, о миру, они су дужни да са тачке гледишта америчких либералних демократа, наставе тему коју је започео Бајден, Обама, тему русофобије, о конфликту на европском континенту, тему поље боја и тако даље. То је јако важан фактор.

Још један јако важан фактор састоји се у томе што они не могу ништа да предложе осим русофобије, многе земље ЕУ изнедрили су русофобију као облик државне политике.

Потребно је да признају да нису били у праву. Као што се десило у САД, отишао је један председник, а дошао други и променио се вектор.

Шта желите од тих председника тих земаља ЕУ који су на својим позицијама, зар они треба да се одрекну својих речи које су изговарали још годину дана раније, тим републиканаца, тим Трампа, сам Трамп, најближе окружење, његови експерти, увек су критиковали политику САД у односу на Русију.

Они су говорили да је то неконструктивна, неефективна политика, да је то политика изграђена на лажи, која окривљује Русију да је она наводно имала своју утицај на америчке изборе, удео у неким сајбер нападима и тако даље.

Тако да када је дошао Трамп то је представљало наставак курса који је постојао свих ових година.

Шта желите од земаља Еу, шта треба да почну да говоре против самих себе, тамо где се мења ситуација после избора, као резултат избора, тамо се мења и дискурс, зато то је јако важан фактор.

И још један важан фактор, шта они могу да предложе, шта треба још предложити, треба ли да се мења реторика или предложити нешто на конкретном плану, шта још могу да предложе ако се енергетска сарадња, која је била велики део наших међусобних односа Русије и ЕУ, уништена од њих самих.

Шта они треба да предложе кад је логистика, авиотранспорт, трговина блокирана од њих самих, треба признати да је све то била грешка.

Има ту много питања. Они су просто изгубили вештину дипломатије. Чини ми се да су са једне стране отказали од национално оријентисане политике.

Они не знају шта је то сопствена спољна политика, шта су национални интереси, они све колективно раде, али колективно није као консолидовано мишљење равноправних учесника, већ као методичке инструкције са врха како поступати.

Разумете, не као демократским путем формирана општа агенда унутар ЕУ, већ саопштено са врха како живети итд.

У складу са тим, сви ти проблеми и одсуство и отказ од националног идентитета и губитак вештине договорити се и губитак вештине коришћења дипломатије на националном нивоу и сада се јавља делом проблема. Ту вештину треба обновити, они више не умеју да се договоре. Умеју само да наређују, кажњавају, да траже, да примењују санкције – ево то су њихови инструменти. И наравно нездрави менталитет бескрајног доминирања.

А како данас оцењујете руско-америчке односе?

– Желим да се надам да ово није била Фројдовска грешка. Надам се да је ово било случајно речено, што сте уместо "српских" рекли "америчких" односа, надам се да Србија има своју политику и да ће проводити национално оријентисану политику.

Искрено могу да кажем да смо се недавно штрецнули од гласања у Генералној скупштини када је српска делегација гласала "ЗА" антируску резолуцију, ја сад не говорим о Министарству спољних послова и о дипломатама, ја говорим о људима, о Русима.

Људи су се штрецнули, нису веровали својим очима.

Видели смо како су у почетној етапи, у 2022. и 2023. години српске дипломате и делегација у међународним организацијама гласали против Русије.

То се десило. Памтим да је српска делегација чак напустила салу у Савету за људска права УН када је наступао Лавров преко видео позива, јер Женева није могла да обезбеди слетање његовог авиона, ја сам видела како је српска делегација напустила салу током заседања у том моменту када је говорио министар спољних послова Русије.

Тај сами министар, те саме Русије која је увек штитила Србију.

Ми ни тада нисмо веровали својим очима и после тога смо приметили да је Србија почела да мења свој став и престала да гласа против Русије, престала је да гласа против антируских резолуција, видели смо други приступ у 2024. години.

И одједном 2025. година почиње са гласањем против наше земље. То је био шок за многе.

Чини ми се да је једина права одлука руководства Србије била да се извини пред сопственим народом, пред Србима за које је то био подједнаки шок као за Русе и рећи да је то била грешка.

Надам се да ће та грешка, како је окарактерисано од стране руководства Србије, бити добра лекција да се не сме заборавити ко ти је прави пријатељ и не сме се заборавити ко те је увек подржавао и чак спасавао.

И треба знати своју историју и учити будуће генерације.

И не сме се заиграти, не знам да ли постоји таква реч у српском језику, заиграти се, када си толико ушао у игру и не видиш праве вредности и заборављаш правила, не брину те питања етике и морала већ си у потпуности у страсти игре. Не треба се заиграти.

Увек треба памтити шта је права истина и праве вредности. Због тога се надам и преносим вам речи велике већине наших грађана да се ми надамо сви да ће баш та грешка, о којој је говорио председник Србије, постати лекција која ће дозволити да се будуће грешке не допусте.

А односи међу нама се развијају, као што знате, у свим правцима и даће Бог да тога буде и даље, даће Бог да нам нико не смета, а чак и ако нам буду сметали да ћемо наћи начин да то превазиђемо.

И желим да кажем пар речи о томе што сам написала. Ја сам чак ту објаву написала на српском, замолила сам своје колеге да ми преведу на српски језик.

У Русији много воле Србе и у Русији је посебан однос према Србима, јер ми знамо историју, знамо како смо једним другима помагали, знамо како смо раније спашавали једни друге и били одступница заједничком непријатељу, због тога је у Русији посебан однос ка Србији и мислим да у Србији то знају.

Да ли се у том смислу мења однос Русије према питању Косова или оно остаје исто?

– Руски став о Косову се састоји из два елемента.

Прво што је основа, то је знање какав је то проблем. Ми за Косово знамо не из америчких новина већ из историје. Из историје Србије, историје Југославије, историје српског народа, историје Балкана, не тако једноставног региона који је много тога преживео за последњих 200, 300 година.

Наш став је формиран на бази знања реалних чињеница, не политичких закључака, не геостратегијских планова, већ из знања историје и чињеница.

Други део нашег става или чак базе нашег става је у међународном праву, јер се формиран став по поводу Косова и генерално Србије налази у Резолуцији 1244 Савета Безбедности.

Ту Резолуцију нико није поништио, нико је није ревидирао, он је основа за разрешења ситуације тог питања.

Ето из чега потиче наш став. Ни историја се није променила, ни Резолуција међународног права. Због чега би се онда мењао наш став?