Ambasador Džonatan Mur za RTS: Šta donosi sastanak SAD i Rusije u Rijadu

U Rijadu je za danas predviđen početak pregovora Vašingtona i Moskve, pre svega, o okončanju rata u Ukrajini. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski kaže da takvi skupovi bez učešća Kijeva nemaju svrhu.

Prethodno su evropski lideri u Parizu razmatrali svoju strategiju prema ukrajinskom pitanju. Taj sastanak je održan posle govora potpredsednika SAD Džej Dija Vensa, koji je šokirao Evropu i porukama da su veći neprijatelji sami sebi nego što su im Rusija i Kina.

Američki diplomata u penziji i viši saradnik Atlantskog saveta Džonatan Mur kaže da je Trampov prethodnik Džozef Bajden često govorio da rat u Ukrajini može trajati do daljeg, dok je aktuelni predsednik više puta tokom svoje izborne kampanje govorio da želi da vidi što pre ne samo prekid vatre nego i okončanje sukoba.

Mur kao važnu činjenicu vidi to što su u sastavu američke delegacije u Rijadu ljudi i iz Bele kuće i državni sekretar Marko Rubio.

"To je dokaz da u poređenju sa nekim bivšim američkim administracijama da postoji visok nivo saradnje između Stejt departmenta i Bele kuće i da će biti usaglašeni", ističe Mur.

"Nema mira bez Kijeva i EU"

Sa druge strane, ukazuje na to da je reč samo o prvoj fazi pregovora Vašingtona i Moskve. Naravno, kako napominje, neće biti mira između Moskve i Kijeva bez Ukrajine i drugih partnera sa evropske strane.

Iako je Volodimir Zelenski prvobitno rekao da neće učestvovati u razgovorima u Saudijskoj Arabiji, Mur kaže da Tramp očekuje da će Zelenski biti uključen u pregovore.

"Tramp je više puta razgovarao direktno sa Zelenskim i pre i posle stupanja na dužnost. Prva faza pregovora je susret sa delegacijom Moskve. Mislim da nakon tri godine užasnog rata, mnogo i civilnih i vojnih žrtava krajnje vreme barem započeti pregovore", navodi Mur.

Smatra da Zelenski i svi Ukrajinci mogu biti sigurni da niko neće okončati rat ili odlučivati o sudbini Ukrajine bez samog Kijeva.

"Nakon tri godine užasnog rata, obe strane imaju i svoje stavove, svoje ciljeve i principe i do mira se može doći samo preko kompromisa. Zahtevati sve te detalje sada, mislim da nije veoma praktično ako svi stvarno žele okončanje sukoba", kaže Mur.

"EU bez jedinstvenog stava o Ukrajini"

Mur ukazuje na to da u EU ne postoji jedinstvo po pitanju Ukrajine.

Na sastanku u Parizu o Ukrajini nisu sve članice Evropske unije bile prisutne, a jedan od odsutnih je bio mađarski premijer Viktor Orban.

Što se tiče članstva u NATO-u, Mur kaže da bi za to Kijev morao da ispuni mnoge uslove.

“Pitanje teritorijalnog integriteta je veoma bitno za NATO. NATO je takođe organizacija koja funkcioniše po principu konsenzusa i zasad toga nije puno bilo. Sumnjam da će to pitanje biti potpuno rešeno u bliskoj budućnosti”, dodaje Mur.

Na pitanje o efektima sastanka u Parizu gde se govorilo o slanju mirovnih trupa u Ukrajinu, Mur kaže da je to i dalje otvorena tema.

“Čuli smo britanskog premijera Kira Starmera da su Britanci spremni da pošalju neki broj svojih vojnika, ali naravno i druge zemlje bi morale učestvovati u tom projektu. Mirovnjaci ne bi mogli biti samo iz jedne zemlje”, kaže za RTS američki diplomata u penziji.

Kit Kelog, izaslanik američkog predsednika Trampa za Ukrajinu i Rusiju, rekao je da predstavnici evropskih država možda neće biti za stolom ako SAD budu posrednik u pregovorima o okončanju rata Rusije protiv Ukrajine.

Mur ipak veruje da će neke države EU biti učesnik mirovnih pregovora, ali da je veći problem to što nema jedinstvenog stava.

"Neke zemlje bi mogle učestvovati sa strane Evropske unije, ali ne sve članice istovremeno. Mislim da je skoro bez presedana to što Evropska unija ne govori jednim glasom”, navodi Mur.

"I Obama tražio od Evrope da više ulaže u odbranu"

Govor američkog potpredsednika Džej Dija Vensa na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji koji je šokirao evropske zvaničnike, Džonatana Mura ne iznenađuje.

“I Donald Tramp i Džej Di Vens su veoma direktni. I tokom izborne kampanje su govorili da će biti veoma energični, aktivni, da neće mnogo čekati kada je reč o ostvarivanju ciljeva i da žele da sve to postignu što pre. To jeste poruka, neki bi rekli ne baš diplomatska poruka Evropskoj uniji”, ističe Mur.

Prema njegovim rečima, činjenica je da više i Barak Obama tražio od Evrope da ulaže više u svoje vojske i odbranu. Tako da Vensova poruka u Minhenu ne bi trebalo nikome da bude iznenađenje, dodaje diplomata koji je početkom devedesetih kratko službovao u Beogradu.

Mur se ne slaže sa stavovima nekih da se SAD povlače iz Evrope, podsećajući na brojne američke baze na tlu Starog kontinenta.

“Na terenu, imamo kao što se kaže 'boots on the ground', čizme na terenu u Nemačkoj, u Litvaniji i drugde. Mi smo veoma ponosni partneri drugih zemalja članica NATO-a. Tramp takođe ima i svoje domaće izazove, uključujući i budžetske. Zato evropske članice NATO-a bi mogle bolje i uspešnije da investiraju u svoje resurse”, kaže Džonatan Mur.

"Postoji mogućnost da Srbija bude domaćin neke druge faze pregovora"

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić, izjavio je Moskvi da Srbija želi da dâ svoj doprinos rešavanju sukoba u Ukrajini i da je spremna da bude domaćin razgovora.

Mur smatra da je to moguće budući da Srbija sarađuje i sa Moskvom i sa Kijevom.

“Stavovi srpske vlade od predsednika do ministara i svih u vladi u vezi sa ratom u Ukrajini su bili veoma jasni. Nema sumnje da Srbija ima svoje bliske odnose sa Moskvom a poseta ministra Đurića je još jedan dokaz da je tako. Ali, istovremeno, i sa Kijevom Srbija ima veoma otvorene i praktične odnose, poštuje suverenitet Ukrajine. Bilo je i više sastanaka i poseta u kojima je učestvovala gospođa Vučić. Posetila je Kijev prošle godine”, navodi Mur.

U svemu tome Srbija ima praktičnu ulogu i mogla biti domaćin neke druge faze razgovora, zaključuje američki diplomata.