Oko: Zahar Prilepin – šta stoji iza napada na čuvenog ruskog pisca

Poznati ruski pisac Zahar Prilepin povređen je kada je njegov automobil dignut u vazduh u Nižnjem Novgorodu, a u eksploziji je poginuo njegov vozač.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije optužuje Vašington i Kijev za, kako navode, "teroristički napad" na pisca. Ukrajinska bezbednosna služba je saopštila da ne može ni da potvrdi ni da demantuje umešanost u eksploziju.

Aleksandar Permjakov, koji je uhapšen nakon bombaškog napada na automobil ruskog pisca, priznao je da je delovao po naređenju ukrajinskih tajnih službi, saopštila je pres-služba Istražnog komiteta Rusije.

Lekari su u međuvremenu saopštili da je Prilepin probuđen iz veštačke kome, kao i da je njegovo stanje stabilno.

Zahar Prilepin, jedan je od najuticajnijih i najprevođenijih savremenih ruskih pisaca. Za sebe kaže da je i pisac i vojnik: o svojim političkim i društvenim, pa i vojničkim stavovima nije samo govorio nego je i pisao. Da li se u njegovom slučaju mogu razdvojiti književni i neknjiževni angažman? Šta stoji iza napada na pisca?

Književnost je ipak važna

Književna kritičarka i urednica u RTS-u Sanja Milić smatra da je neshvatljivo da je Prilepin napadnut, s obzirom na to da su pisci često rezignirani i govore da je književnost na margini.

"Ispostaviće se da je književnost važna i da se ljudi boje reči, pogotovo oni koji su ekstremni u svojim shvatanjima i pribegavaju brutalnim sredstvima, poput ubistva", smatra Milićeva.

Pisac Vule Žurić smatra da je napad na ruskog pisca – napad na simbol određenog uverenja.

"Rat u Ukrajini je, iako je reč o borbi za teritorije, rat svetonazora. Prilepin je o tome govorio i pre rata, u svojim knjigama i nastupima i u Srbiji. Ista namera koja mu nije dozvolila da uđe u Republiku Srpsku, odnosno u BiH 2018. godine", kaže Žurić.

Ističe i da se u javnosti kaže da je napad na Prilepina, u stvari, napad na Putina, ali da je zapravo reč o atentatu na pisca.

Jedan od najvećih živih pisaca

Milićeva podseća da su Prilepinovi romani prevedeni na 17 jezika,12 knjiga na francuski, 13 na srpski, kao i da je dobio ukupno 40 svetskih i nagrada u Rusiji.

"Prilepin je pisac visokog nivoa, jedan od najvećih živih svetskih pisaca. Osim umetničke proze i publicistike, piše i ozbiljne teorijske knjige o ruskim klasicima. Figura je koja znači i u svetskoj literaturi, a ne samo u ruskoj", navodi gošća emisije Oko.

Ideologija i delo

Govoreći o izostanku reakcije, Žurić kaže da je realnost toliko izvrnuta da se za Prilepina kaže da je vojnik u svetlu rata, kao i da se niko vidljiv u medijima na Zapadu neće pobuniti zbog pokušaja ubistva.

Milićeva kaže da svako reaguje prema svojoj savesti, te da nije "oportuno pojaviti se u emisiji koja želi da predstavi Prilepina kao pisca".

"Zahara sam upoznala, više puta sam ga intervjuisala. Savest mi ne dozvoljava da ne dođem u ovu emisiju. Većini ljudi ne bi bilo zgodno, jer se ne zna šta je poželjno mišljenje na kulturnoj sceni", smatra književnica i urednica u RTS-u Sanja Milić.

Prema njenim rečima, Prilepin je napisao najmanje dva remek-dela: Sedam života i Obitelj.

"Roman Obitelj govori o sovjetskim logorima 1920. godine za neistomišljenike iz Lenjinovog perioda, pre Staljinove epohe. Prilepin danas kada govori ili piše o Sovjetskom Savezu nije tako kritičan, kao većina ruskih umetnika, ali u knjizi je sa etičkog stanovišta – sve kako treba. To je pravi pisac“, navodi Milićeva.

Žurić kaže da javnost naklonjena Zapadu insistira na njegovom životu, negirajući njegovo književno delo.

"Dolazi do medijske zbunjenosti. Govorimo o velikom piscu. Strašno je da se ne reaguje na globalnom nivou. Postavlja se pitanje u šizofrenoj situaciji – hoće li biti moguć nekakav dijalog i između pisaca", pita Žurić.

Vule Žurić zaključuje da je Prilepin, na koji god način posmatrali njegov politički angažman, pre svega pisac, čemu svedoče i svetski mediji koji ne mogu da negiraju "majstorstvo i vrhunstvo" njegove umetnosti.