Oko: Putin, Hag i Miloševićeva senka

 "Nirnberški proces se ponavlja, nema imuniteta za šefove država ili vlada, ako su znali za zločine ili nisu učinili ništa da ih spreče", pisao je 1999. godine veliki pobornik Haškog tribunala advokat Džefri Robertson, govoreći o suđenjima na Balkanu.

Sličnu sponu vidi i Njujork tajms, koji u momentu kada Međunarodni krivični sud raspisuje poternicu za Vladimirom Putinom, na  naslovnici navodi: "Ovo je simbolički korak u izolovanju Putina i skidanju aure nekažnjivosti koja ga okružuje od početka rata u Ukrajini. Na ovaj način se Putin izjednačava sa sudanskim predsednikom, Miloševićem i nacistima na suđenju posle Drugog svetskog rata".

Može li Hag da sudi Putinu? Šta ovom poternicom poručuje Zapad? Gde će Putin smeti da se kreće? I da li poternica znači kraj pregovorima o miru, dok jedna strana ne bude poražena?

Advokat Tomislav Višnjić izjavio je da se u pravničkoj javnosti na Zapadu više od godinu dana raspravljalo na koji način da se vodi postupak protiv Rusije za krivična dela ratnog zločina u Ukrajini, kao i da je bilo više teorija.

"Mislim da ono što se valja iza naloga MKS je formiranje novog tribunala ili suda po modelu o kojem se još vode rasprave. Pretpostavljam da će pokušati da to urade preko Generalne skupštine Ujedinjenih nacija gde je u dosadašnjim glasanjima većina zemalja osudila napad Rusije na Ukrajinu“, objašnjava Višnjić.

Novinarka Ljiljana Smajlović smatra, međutim, da se iza naloga MKS-a "ne valja nikakav novi sud", jer Amerikancima to nije pošlo za rukom.

"Američka organizacija 14. februara izašla je sa izveštajem o zločinima deportacije dece, koju bismo mogli da zovemo i evakuacijom dece iz ratnih područja. Ako je evakuacija dece, onda je to divno. To je ono što i su i Amerikanci radili na kraju rata u Vijetnamu. Ako je deportacija, onda je ratni zločin“, rekla je Smajlovićeva.

Prema njenim rečima, posle nedelju dana od izveštaja te američke organizacije, pojavio se i nalog MKS u kome su identična dela, krivci i pravna teorija.

"SAD diktiraju poteze"

Novinar Boško Jakšić uveren je da je poređenje s nirnberškim procesom neodgovarajuće, jer su tada pobednici sudili poraženima.

"U ukrajinskom ratu za sada nema ni pobednika, ni poraženih. Pokretanje čitavog postupka i slanje naloga za hapšenje Putina, potvrda je visoke politiziranosti međunarodne pravde“, kaže Jakšić.

Dodaje i da međunarodna pravda često nije u stanju da se uskladi sa dinamikom političkih odnosa u njihovoj realnosti – od Jugoslavije, Sirije, do Libije preko Iraka.

Prema njegovim rečima, nalog MKS je potvrda da SAD diktiraju poteze koji se povlače u Hagu. "To nije neobično, imajući u vidu da su SAD najveći finansijer organizacije UN“, ističe Jakšić.

Naglašava da je mnogo prepreka da se ispuni želja ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da se uhapsi Putin. Tu je želju potvrdila i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, a na njoj je insistirao i tužilac u slučaju Miloševića - Džefri Najs.

"Početak i kraj postupka"

Advokat Tomislav Višnjić objašnjava da pojedine zemlje nisu ni potpisale Rimski statut MKS, poput Kine, Indije i Saudijske Arabije, a neke su potpisale ali ga nisu ratifikovale, poput SAD, Izraela i Sirije.

Ističe da je Rusija bila potpisnica Rimskog statuta, ali se povukla 2016. godine kao članica MKS, a Ukrajina nije država članica ali je priznala nadležnost suda.

"Reč je opštem haosu stavova, principa i svega što bi međunarodno krivično pravo trebalo da uradi. Sud ne može da vodi postupak u odsutnosti, jedino ako su te osobe u pritvoru. Ovo je početak i kraj postupka, posle toga neće se ništa desiti", ističe Višnjić.

Novinar Boško Jakšić kaže i da kada se gleda sa tehničke strane, jer MKS nema ovlašćenja da hapsi, sve deluje "bajkovito".

"Sve je snažan politički marketing. Putinu je sada sužen broj zemalja koje može da posećuje, 123 zemlje, među kojima i Srbija. To njega ne mora da potresa. Uvek može da ode kod saveznika, u Kinu, koja nije članica MKS“, priča Jakšić.

Smajlovićeva ističe da niko ne govori da li ima ratnih zločina u Ukrajini, već da je cilj da se Rusija goni na međunarodnom sudu.

"Amerikanci su ratovali u ne znam koliko zemalja i izvršili koliko invazija, ali nijedan Amerikanac ni na jednom sudu – ni američkom, niti međunarodnom nije osumnjičen za ratni zločin. Borili su se i protiv MKS-a, rekavši da ne može da odlučuje o njihovim ljudima. Postavljaju se iznad zakona", objašnjava Smajlovićeva.

Prema njenim rečima, Kina je moćnija od Rusije, ali su jedna drugoj potrebne. "Ne možemo da odvajamo više Kinu od Rusije, kada govorimo o američkom nastupu. Najupečatljivije mi je što govore i kineskom predsedniku Si Đinpingu – ovo ćemo i tebi da uradimo, ti si saučesnik ratnog zločina", zaključuje Smajlovićeva.