Da li "šolcing" trese Nemačku ili celu Evropu

Jutro uoči trećeg sastanka u američkoj bazi u Ramštajnu u Nemačkoj, na društvenim mrežama se pojavila fotografija nemačkog kancelara Olafa Šolca i kovanice "šolcing", koja simbolizuje komuniciranje s dobrim namerama, a kako bi se pronašao način za odlaganje konkretne odluke.

Nemački kancelar nije prvi put bio na meti kritika pristalica slanja teškog naoružanja Ukrajini, a nije ni jedini nemački zvaničnik čijim su nedelovanjem i nesvrstavanjem nezadovoljni i Kijev i njegovi saveznici.

I nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer našao se na "stubu srama" zbog greške u politici prema Rusiji, dok je bio na mestu ministra spoljnih poslova u dva navrata za vreme kancelarke Angele Merkel. Iz Kijeva mu je poručeno da nije dobrodošao.

Diplomatski skandal sa Štajnmajerom je očigledno imao efekat koji su Ukrajinci hteli da postignu. Kancelar Šolc saopštio je ubrzo da će Nemačka dati više od milijardu evra dodatne vojne pomoći Ukrajini i da će Ukrajinci tim novcem moći da kupe oružje koje žele, u konsultaciji sa Amerikom i drugim partnerima. 

Pritisak se sa Štajnmajera prebacio na nemačkog kancelara koji je kulminirao zbog njegovog odlaganja da odobri slanje nemačkih tenkova "leopard" u Ukrajinu.

Kritičari su otišli toliko daleko da su skovali glagol "šolcing" i čak predlagali da ta reč dobije mesto u rečnicima novih reči kao oznaku za zavlačenje, odlaganje, izbegavanje ili sporo i nevoljno delanje. 

Uz to Olafu Šolcu se pripisuje i nedovoljno iskustvo u izvršnoj vlasti, a njegovi kritičari to potkrepljuju navodima da je on, pre zauzimanja liderskog mesta u SPD-u i imenovanja na mesto kancelara, jedinu izvršnu funkciju imao kao gradonačelnik Hamburga.

Šolcu se pripisuju i "gresi iz mladosti"

Nemačkom kancelaru se pripisuju i "gresi iz mladosti" kada je kao mladi levičar učestvovao na protestima protiv NATO-a, a po društvenim mrežama mu se čak i spočitava da je, dok je Nemačka još bila podeljena, bio "rado viđen gost u Istočnoj Nemačkoj".

Posle šesnaest godina Angele Merkel na čelu Nemačke, nedostatak iskustva novoj generaciji nemačkih političara bilo je lako pripisati.

Rat u Ukrajini otvorio je pitanje evropske bezbednosti za koju su Nemačka i njen novi lider bili posebno loše pripremljeni i s kojom od tada pokušavaju da se izbore.

Napad ruskih snaga na Ukrajinu u februaru Šolc i njegovi koalicioni partneri nisu mogli da ignorišu. U roku od tri dana, kancelar je održao svoj dramatični govor u kome je pored osude ruske invazije i zaustavljanja certifikacije "Severnog toka 2", predložio i poseban fond za reinvestiranje u odbranu od 100 milijardi evra.

Nakon toga da bi se ispunio cilj NATO-a o budžetima za odbranu od dva procenta bruto domaćeg proizvoda, nivo na koji je Merkelova pristala, ali nikada nije realizovala.

Nemački transferi oružja Ukrajini bili su i značajni, ali je iz Kijeva često poručivano da su nedovoljni, posebno jer je Berlin odbijao, a zatim odlagao isporuku savremenih tenkova, ne samo onih u nemačkom arsenalu, već i nemačkih modela prodatih drugim evropskim vojskama.

Glagol "šolcing" tako je ušao najpre u kijevski rečnik, a zatim i u rečnik zemalja koje imaju granice sa dve sukobljene strane.

Karakteristika ili greška

Istoriju 20. veka u Evropi definiše niz imperijalnih težnji i neuspeha, a zemlja posuta leševima koje su iza sebe ostavile politike fašizma i nacizma čije breme do danas najviše nosi upravo Nemačka. Otuda oklevanje njenih lidera da se upuste u "novu ratnu avanturu" ne treba da čudi. Ujedno to je i karta na koju igraju oni koji je uporno guraju u to. 

Ograničenja Evropske unije, koja je samo pogoršao Bregzit, snažno ukazuju na to da izazovi kontinenta i dalje postoje, jer bilo koji koncept jedinstvene Evrope za sada ostaje neusklađen.

Rat u Ukrajini aktivirao je staru tezu da front severnih i istočnih Evropljana može da sačuva bezbednost Zapada samo ako izdrži opasnost koja dolazi sa Istoka.

Potenciranje takve teze preko društvenih mreža, pre svega Tvitera, najlakši je i najefikasniji način da se posao obavi.

Konačno, nemačka vojska, i ne samo ona, od kraja Hladnog rata su se do te mere "opustile" da i nemaju mnogo toga da ponude ili bar ne mogu da isporuče ono što se od njih traži na vreme.

Upravo u poslednje vreme najčešće pominjani nemački tenk "leopard 2" u najnovijoj verziji, prema nekim podacima, broji svega oko 100 oklopnih vozila koja su u punoj meri operativna.

Pored nemačke najveći broj "leoparda" imaju Turska, Španija, Poljska, Grčka i Finska. 

Slična situacija je i sa velikim transportnim avionima, kojih je u Nemačkoj u jednom trenutku bilo svega 14 u funkciji.

Na nedovoljnu opremljenost vojski zemalja EU upozoravao je i hrvatski predsednik Zoran Milanović, koji je rekao da ukoliko Hrvatska pristane da vojno pomaže Ukrajinu, ni sama neće moći da se brani.

Evropa i SAD su do sada slanje oružja u Ukrajinu koristili mahom da isprazne svoje vojne magacine od "rashodovane robe". Nije teško pretpostaviti da su fabrike namenske industrije, proizvodnja tekova, raketnih sistema i pre svega dronova i drugih bespilotnih letelica u punom pogonu. Samo što o tome niko javno ne govori.

Tako je, kako tvrde nemački mediji, kancelar Šolc pristao da dâ zeleno svetlo da se nemački "leopardi" isporuče Ukrajini. Ostaje da se vidi kada će do toga i doći.

Ko se odrekao, a ko nije ruskog tržišta 

I dok su se Nemačka i Evropa odrekle "Severnog toka 2" i drugih velikih poslova i gasnog angažmana s Rusijom, istraživanje Univerziteta Sent Galen i Međunarodnog instituta za razvoj menadžmenta u Švajcarskoj pokazalo je sasvim drugu sliku Zapada.   

Prema tom istraživanju, manje od devet odsto zapadnih firmi otišlo je iz Rusije otkako je započela invaziju na Ukrajinu.

Sajmon Evenet i Nikolo Pizani rekli su da je njihovo istraživanje pokazalo "veoma ograničeno povlačenje kompanija iz EU i G7 iz Rusije", dodajući da nalazi "osporavaju narativ da postoji veliki egzodus zapadnih firmi sa ruskog tržišta".

Od 1.404 kompanije iz EU i G7 registrovanih kao vlasnici, imalo je ukupno 2.405 filijala u Rusiji u februaru 2022. godine. Samo 8,5 odsto je potpuno istupilo iz vlasničke strukture do novembra 2022, a stopa prodaje "jedva da se menja" u četvrtom kvartalu prošle godine.

"U stvari, mnoge firme odolele su pritiscima vlada, medija i nevladinih organizacija da napuste Rusiju, iako bi zapadne firme koje nastavljaju komercijalne veze mogle biti optužene za 'trgovinu sa neprijateljem'", stoji u izveštaju.

Studija je pokazala da se više američkih kompanija povuklo iz Rusije nego evropskih firmi, a da je od preostalih filijala 19,5 odsto u vlasništvu nemačkih, 12,4 odsto američkih i sedam odsto japanskih firmi.