Ратови и миграције иду на руку трговцима људима - међу жртвама све више деце

У Србији је у 2023. забележено 168 пријава трговине људима, што је за трећину више него годину дана раније. Забрињава податак да је међу жртвама све више деце, истакнуто је на Светски дан борбе против трговине људима.

Линија између злоупотребе дечијег рада и трговине људима је танка, опомињу стручњаци. Деца су све чешће на мети трговаца људима. Најмлађа жртва није имала ни годину дана.

"Чим видите дете на улици да проси, ту нешто није у реду. Углавном се ради о организованим групама где људи експлоатишу ту децу. Имали смо две акције са полицијом када смо одмах отишли на прихват деце, хапшења су била у току ноћи, починиоци су приведени, а деца су смештена у установе које су за њих адекватне и могу да вам кажем да су заиста били узраста, од осам-девет година“, каже Александра Љубојевић, директорка Центра за заштиту жртава трговине људима.

Први пут сексуална експлоатација није доминантан вид трговине људима. Није новина да девојчице подводе углавном њима познате особе, чак и родитељи.

"Успевамо да се оне дошколују и да пронађу посао како се не би вратиле у те ризичне категорије. У прихватилишту за жртве трговине људима прошле године, које је у саставу центра - ван Београда, имали смо највише пријема -15, ове године већ имамо 11 пријема у центар - то су особе којима је угрожена безбедност“, напомиње Александра Љубојевић.

Ратови и миграције иду на руку трговцима људима. Мигрантским рутама стижу до Србије и раде илегално, обично у грађевинарству или пољопривреди - највише је Индијаца.

"Трговина људима предствља пошаст данашњег времена, поготову из познатих разлога а то су ратови, велики број миграција. Оно што је нас највише запањило то је да је пораст трговине деце и женама изузетно велики“, каже Зоран Пашалић, заштитник грађана.

"Министарство пре свега обраћа пажњу на узроке који доводе до ситуације трговине људима а то су пре свега сиромаштво, незапосленост или насиље у породици. Највише је урађено у области идентификације жртава и њиховог ургентног збрињавања. Недостају нам програми за помоћ и заштиту деце жртава трговине људима, али и злоупотребе дечијег рада“, истиче Срђан Барац из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Више од трећине жртава врбовано је пеко огласа за посао. Зато и упозорење, пре свих младима, да воде рачуна шта објављују на друштвеним мрежама и да не наседају на примаљиве огласе за посао и путовање, јер жртва може постати свако од нас.