Ukrajinska senka – Lov na špijune u Severnom moru, misteriozna ubistva u Iranu

Špijunski rat na marginama oružanog sukoba u Ukrajini prešao je u novu fazu pošto su norveške vlasti, u poslednjih desetak dana, uhapsile osam osoba kojima se na teret stavlja neovlašćeno upravljanje dronovima i špijunaža u korist ruskih obaveštajnih službi.

Brazilski državljanin, čije ime nije objavljeno, ostaće u pritvoru narednih mesec dana, pošto je, radeći kao saradnik univerziteta u Tromsu, šijunirao i informacije predavao ruskim obaveštajcima, javlja norveški Aftenbladet.

Uhapšen je na putu ka univerzitetu pet dana pošto je norveška tajna služba dobila informacije da predstavlja "pretnju nacionalnim interesima", odnosno da špijunira u korist Rusije. Norveški obaveštajci sumnjaju i da je njegov brazilski pasoš falsifikovan.

Sumnja u verodostojnost brazilskih dokumenata rezultat je hapšenja brazilskog državljanina Viktora Milera Fereire u Holandiji sredinom godine, za kojeg se ispostavilo da je agent ruske vojnoobaveštajne službe, Sergej Vladimirovič Čerkasov.

Advokat uhapšenog Tomas Hansen rekao je da se neće žaliti na odluke pravosuđa, te da je ovim hapšenjem naneta velika šteta njegovom klijentu, ali i ostalim stručnjacima sa Univerziteta u Tromsu, gde je radio na studijama o mogućim hibridnim pretnjama Norveškoj.

Ruska ambasada u Oslu je te navode, kao i hapšenja, nazvala "paranojom"

Norvežani smatraju da su učestali letovi neidentifikovanih dronova i prisustvo špijuna, u stvari, deo hibridnog rata koji za cilj ima širenje straha, odnosno da ovakve akcije remete veru građana u bezbednost infrastrukture i lanca snabdevanja.

Nemački i norveški brodovi pojačali su patrole oko izvora prirodnog gasa u Severnom moru posle eksplozija na "Gaspromovim" gasovodima i serije prijava o bespilotnim letelicama.

Špijunski rat Norveške i Rusije traje još od vremena Hladnog rata. U poslednjoj u nizu afera, Rusija je 2017. godine uhapsila Froda Berga zbog navodnog špijuniranja ruskog programa razvoja podmornica. Ruski policajac, koji mu je navodno predao dokumenta, osuđen je na 13 godina zatvora, a Berg je 2019. godine razmenjen za dvojicu Rusa, koje je Litvanija zatvorila zbog špijunaže. 

Gotovo istovremeno, švedski istražitelji vratili su se na mesto havarije gasovoda Severni tok 1 i 2, dve nedelje pošto je zaključen prvi deo istrage, posle kojeg su vlasti u Stokholmu saopštile da su cevi uništene u detonaciji oko 500 kilograma eksploziva. 

Misteriozna ubistva u Iranu

Dva oficira Revolucionarne garde ubijena su u napadu u provinciji Sistan i Balučistan, čime je nastavljena serija atentata na osobe povezane sa ključnim iranskim tajnim programima.

Pukovnika Mehdija Molašanija i još jednog oficira ubili su nepoznati napadači, posle čega su iranske vlasti pohapsile desetak navodnih agenata Mosada. Motivi ovog napada još nisu sasvim rasvetljeni, pošto su sumnja da su ubijeni oficiri Revolucionarne garde bili deo navodnog kanala kojim se iranski dronovi prebacuju u Rusiju, ali i nalogodavci u obračunu vlasti u Teheranu sa demonstrantima.

Serija ubistava iranskih naučnika i uticajnih čelnika Revolucionarne garde počela je još 2007. godine, kada je u prilično maglovitom spletu okolnosti stradao Ardešir Hoseinpur, jedan od osnivača Centra za nuklearnu tehnologiju u Isfahanu. Krajem novembra 2020. godine, ubijen je šef iranskog nuklearnog programa Mosen Fahrizadeh.

Ubistvo iranskih oficira podudarilo se sa susretima izraelskog predsednika Isaka Hercoga sa zvaničnicima administracije u Vašingtonu, tokom kojih su vlasti u Tel Avivu predale obaveštajne podatke o iranskom programu razvoja bespilotnih letelica.

Ovaj potez usledio je pošto se Izrael našao na meti brojnih kritika zbog odbijanja da Ukrajini proda protivvazdušne sisteme, ali i dokumentaciju o programu dronova koje je Iran, navodno, isporučio ruskim oružanim snagama.

Sadržaj dokumenata koji su predati američkoj administraciji nije poznat, ali je Hercogov kabinet objasnio da se radi o fotografijama na kojima se vidi sličnost između dronova oborenih u Ukrajini i bespilotnih letelica koje je Teheran testirao godinu dana ranije.

Iran je, u nekoliko navrata, odbacio optužbe da Rusiji prodaje bespilotne letelice i ponudio da se tim iranskih istražitelja uputi u Ukrajinu, kako bi se rešila sve otvorena pitanja.

Britanske i američke obaveštajne službe tvrde da su u napadima na ciljeve u Ukrajini korišćeni dronovi "šahid 136", odnosno "geran 2", kako ovu letelicu zovu Rusi.

Amerikanci tvrde da se Iran sprema da Rusiji isporuči i projektile "fateh 110" i "zulfikar", dometa od 250 do 700 kilometara, kakvi su već korišćeni tokom napada na američke vojne baze pre dve godine u Iraku, posle ubistva komandanta Revolucionarne garde Kasema Solejmanija.

Odnosi Moskve i Teherana bili su prilično složeni tokom prethodnih pedesetak godina, pošto je Iran podržavao avganistanske mudžahedine tokom rata sa Sovjetskim Savezom, dok je Moskva pomagala režima Sadama Huseina tokom iračko-iranskog rata.

U poslednjih desetak godina, ovi odnosi su popravljeni, ali je Moskva, uprkos navodnoj podršci iranskom raketnom programu, često odustajala od isporuke oružja Teheranu i glasala za seriju sankcija koje su Ujedinjene nacije uvodile Iranu zbog nuklearnog programa. Dve zemlje su, zajedničkim snagama, intervenisale u Siriji na strani Bašira el Asada.