Ukrajina, za šaku dolara – crno tržište oružja, krađa žitarica, trgovina ljudima

Kad topovi utihnu, deo naoružanja koje se koristi u ukrajinskom ratu, bez dileme, završiće u rukama švercera i kriminalaca, upozorio je šef Interpola Jirgen Štok, navodeći da je uz oružje, ilegalno tržište već preplavljeno ukradenim veštačkim đubrivom i naftom, te lažnim hemikalijama koje se koriste u poljoprivredi.

Na samom početku rata, ukrajinske vlasti su, u želji da na front što pre pošalju što više vojnika kako bi zaustavile rusku ofanzivu, uprostile procedure prijavljivanja u vojsku i podele oružja.

"Svi koji žele da se prihvate oružja – pridružite se Oružanima snagama Ukrajine. Pojednostavili smo sve procedure. Samo ponesite pasoš. Daćemo oružje svim patriotama", objavili su 24. februara.

Oružje je, zaista, podeljeno dobrovoljcima, koji sa manje ili više uspeha već tri meseca odolevaju udarima ruskih snaga na nekoliko frontova u Ukrajini. Sjedinjene Države i još četrdesetak država su, odmah posle početka uske "specijalne operacije" počele da Ukrajincima šalju oružje – puške, projektile, tenkove, borbena vozila, haubice, dronove, te na kraju i rasklopljene borbene avione i helikoptere.

Samo američka pomoć, za sto dana rata, procenjena je na oko 9,8 milijardi dolara, dok su Australijanci poslali oružje vredno 225 miliona dolara. Očekuje se da će kanadska vojna pomoć dostići 500 miliona dolara, Češka je izdvojila oko 430 miliona, Danska 50 miliona, Estonija više od 200 miliona, Francuska 1,6 milijardi...

Poljska je, osim baza za distribuciju vojne pomoći, dala Ukrajini više od 220 tenkova i gomilu druge opreme, čime je iza SAD drugi najveći donator vlasti u Kijevu. Očekuje se da će britanska pomoć uskoro dostići sumu od milijardu i po dolara.

Ukupna američka pomoć, mahom vojna, od početka rata dostigla je bezmalo deset milijardi, što je dvostruko više nego što je Vašington izdvojio za Avganistan u godini koja je prethodila haotičnom povlačenju, ili tri puta više nego što poklanja glavnom savezniku na Bliskom istoku – Izraelu.

Nakon što su se SAD povukle iz Avganistana, u rukama talibana ostala je ogromna količina oružja, uključujući i sisteme koji se smatraju visokotehnološkim. Slična situacija se, tokom godina, ponavljala u Iraku, gde je pomoć lokalnim snagama prečesto završavala u rukama milicija bliskih Islamskoj državi.

Kao prethodno na Balkanu, Iraku i Avganistanu, deo tog oružja neminovno, završiće na crnom tržištu, pa je Interpol apelovao na zemlje članice da uspostave sistem praćenja oružja, kako bi se, donekle, onemogućilo da završi u rukama kriminalaca.

Već sada se na darknetu mogu pronaći oglasi na kojima se protivtenkovski projektili "dževelin", koje su Amerikanci poklonili Ukrajincima, mogu kupiti po ceni od 30.000 dolara.

"Kriminalci će pokušati da iskoriste haotičnu situaciju i dostupnost oružja, uključujući i teško naoružanje. To oružje će biti dostupno na crnom tržištu i predstavljaće ozbiljan izazov... Moramo da budemo oprezni i očekujemo da će to naoružanje biti prodavano ne samo u okolnim državama već i na drugim kontinentima", upozorio je šef Interpola.

Dodatni problem predstavlja činjenica da je Ukrajina u prethodnih desetak godina bila jedan od centara za nelegalno oružje u svetu, te da su se vlasti u Kijevu u prošlosti često okretale prodaji oružja kao glavnom izvoru čvrste valute.

Samo između 1997. i 2000. godine, iz ove države legalno je izvezeno oružje vredno oko milijardu i po dolara, dok je na druge načine naoružanje dospevalo i do arsenala režima Sadama Huseina, Moamera el Gadafija ili talibana.

Organizacija "Small Arms Survey" objavila je pre nekoliko godina izveštaj prema kojem je između 2013. i 2015. godine iz arsenala vojske i policije nestalo oko 300.000 komada streljačkog naoružanja, od kojih je samo 13 odsto kasnije pronađeno posle ozbiljnih istraga koje je u nekoliko navrata preduzimalo ukrajinsko ministarstvo odbrane.

U akcijama sprečavanja trgovine oružjem učestvovala je i policija, koja je 2019. godine uhapsila dvojicu pripadnika ukrajinske vojske zbog pokušaja prodaje 40 ručnih granata, 12 projektila za ručne bacače i 2.500 komada municije za manje od 3.000 dolara.

Tajna služba je uhapsila vojnika koji uspeo da proda dve ručne bombe, pre nego što je otkriveno njegovo skladište u kojem su se, pored bombi, nalazile i protivtenkovske mine.

Prema Globalnom indeksu organizovanog kriminala (Global Organized Crime Index), Ukrajina je jedno od najvećih tržišta nelegalnog oružja u Evropi, što je posebno došlo do izražaja posle početka sukoba na istoku te države 2014. godine. Kako se navodi u ovom izveštaju, najtraženiji su pištolji "makarov" i "tokarev", kao i snajperske puške "dragunov".

Krađa đubriva, goriva i lažne hemikalije

Interpol je upozorio i da su krađe ogromnih količina veštačkog đubriva, goriva i pojava nelegalnih hemikalija koje se koriste u poljoprivredi takođe posledica rata u Ukrajini.

Ukrajinske vlasti optužile su Rusiju da je od početka rata, na okupiranim teritorijama, zaplenila nekoliko stotina hiljada tona žitarica i na tone veštačkog đubriva.

Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova tvrdi da su Rusi, do sada, iz ratnih područja izneli između 400.000 i 500.000 tona žita, vrednog više od 100 miliona dolara, te da su gotovo svi brodovi koji su u poslednje vreme isplovili iz Sevastopolja natovareni ukrajinskim proizvodima.

Rast cena žitarica na svetskim tržištima privukao je pažnju organizovanog kriminala, pa je Interpol najavio posebne mere opreza u transakcijama ove vrste prehrambenih proizvoda.

Još pre početka rata, međunarodne organizacije upozoravale su da je Ukrajina posebno ranjiva zbog upotrebe nelegalnih agrohemijskih proizvoda. Računa se da je ova zemlja 2021. godine potrošila oko 100.000 tona pesticida.

Ujedinjene nacije su, u seriji izveštaja, upozoravale da vrednost nelegalnih pesticida, fungicida i ostalih hemikalija premašuje vrednost od deset milijardi dolara godišnje, te da samim tim predstavlja polje od ogromnog interesa za organizovani kriminal.

Interpolovo upozorenje, suštinski, predstavlja nastavak akcije koju je još pre četiri godine pokrenula ukrajinska policija, zaplenom oko 140 tona hemikalija, uvezenih bez bilo kakvih dozvola, potvrda o poreklu ili sastavu.

Interpol je upozorio i na krađu goriva, ali se za proteklih 100 dana konflikta nijedna od strana nije žalila na nestanak većih količina nafte ili naftnih derivata.

Trgovina ljudima, posledica svakog rata

Oko pet miliona ljudi napustilo je domove tokom dosadašnjeg toka rata u Ukrajini, a kolone izbeglica, kao uostalom u svakom ratu, privukle su mafijaške grupe koje trgovinom ljudima zarađuju vrtoglave sume novca.

Na nesreću žrtava, razmere ove pošasti moguće je u potpunosti sagledati tek kada neprijateljstva utihnu, kao što je to bio slučaj tokom raspada bivše Jugoslavije.