Indijsko stop za japanske vojne avione, zašto je pomoć za izbegle Ukrajince ostala u skladištu

Zvanični Nju Delhi, uprkos pritiscima sa Zapada, zbog istorijskih, političkih i ekonomskih razloga (za sada) ostaje privržen dobrim odnosima s Rusijom.

Japanski mediji javili su da su vlasti u Indiji juče odbile da odobre sletanje transportnih letelica japanske vojske, kojima je Poljskoj i Rumuniji trebalo da bude dostavljena humanitarna pomoć za ukrajinske izbeglice.

Japanski avioni trebalo je da teret, koji se uglavnom sastoji od ćebadi i hrane, preuzmu iz skladišta Ujedinjenih nacija u Indiji.

Usled toga, vlada u Tokiju je bila prisiljena da odloži donošenje odluke o doturanju pomoći, koja se planirala za sastanak kabineta danas 22. aprila, i iznađe novo rešenje.

Postupak vlade u Nju Delhiju, koja je odobrila preuzimanje namirnica iz pomenutih skladišta, ali naglasila da se može složiti samo s korišćenjem civilnih letelica, tumači se kao izraz privrženosti Rusiji, odnosno, želja da se zemlja ne zameri Moskvi, koja je tradicionalni politički saveznik Njudelhija i njegov veliki snabdevač naoružanjem i drugim tehnologijama.

Odlični odnosi Indije s Rusijom

Jasno je da se iza odluke da odbije gostoprimstvo japanskoj vojnoj avijaciji nalazi želja indijske vlada da održi neutralan stav po pitanju konflikta u Ukrajini, jer tradicionalno ima dobre odnose sa Rusijom.

Najveća slovenska i svetska država ne samo što decenijama isporučuje oružje indijskoj vojsci, već je u prošlosti Njudelhi i diplomatski podržavala u njegovom sukobu sa susednim Pakistanom u vezi sa teritorijom u Kašmiru.

Smatra se da je čak oko 70 posto vojne opreme koju poseduju indijske oružane snage ruskog porekla - armija države-potkontinenta u svom sastavu, recimo, ima lovce MiG-29, Su-30, helikoptere Mil Mi-17 i Kamov Ka-31, te licencu za proizvodnju savremenih kalašnjikova i ruskog tenka T-90.

Ona je takođe kupila i sada prima isporuke ruskog protivvazdušnog sistema S-400.

Treba pomenuti i to da je tokom Hladnog rata, po sticanju nezavisnosti 1947. godine, vladajuća Kongresna partija u Indiji naginjala na levo, zbog čega je njeno rukovodstvo osećalo izvesnu ideološku bliskost s Moskvom.

Dalje, s obzirom na teritorijalni spor s Pekingom u Himalajima i činjenicu da Narodna Republika Kina desetlećima razvija trgovinu s velikim rivalom Pakistanom, te mu isporučuje i svoje vojne tehnologije i nuklearne reaktore, Indiji prijateljski odnos s Rusijom tradicionalno služi kao jedna vrsta protivteže osovini Islamabad-Peking, mada su se Rusija i Kina poslednjih godina politički, ekonomski i vojno izuzetno zbližile.

Tokio je veran i vrlo blizak vojnopolitički saveznik sa SAD, koje otvoreno dostavljaju sve vrste naoružanja Ukrajini i čije su trupe u velikom broju stacionirane u Japanu, pa je zbog svega navedenog razumljivo da je za indijsku vladu sama činjenica da je materijal trebalo da bude isporučen vojnim letelicama zemlje koja je uvela brdo sankcija protiv Rusije i stoga u Moskvi važi za "neprijateljsku" bila neprihvatljiva - otvaranje vazdušnih luka za njih moglo je da bude protumačeno kao pružanje logističke podrške oružanim snagama ruskog neprijatelja.

Tokio se preračunao?

Planere u Tokiju nesumnjivo je iznenadio stepen privrženosti Indije očuvanju dobrih odnosa sa Rusijom, odnosno, to da ona, iako konstituent "Kvadrilaterale", vojnopolitičkog saveza sa SAD, Japanom i Australijom koji je usmeren na ograničenje uticaja i prisustva Kine u prostranstvima Tihog i Indijskog okeana, uprkos redovnim sastancima na najvišem nivou i zajedničkim pomorskim manevrima, nije pristala ni na nešto tako bezazleno kao što je prebacivanje hrane i odeće prikupljene pod okriljem UN-a.

Štaviše, Indija je poslednjih godina počela veliku nabavku naoružanja na Zapadu, prvenstveno iz SAD i Francuske, te je i primila velika američka novčana ulaganja u privredu, pa su očekivanja u Tokiju i s te strane možda bila opravdana.

Međutim, indijski premijer Narendra Modi zapravo je prethodno već bio dao nagoveštaj da će njega država nastojati da ostane neutralna kada je prilikom redovnog sastanka lidera zemalja članica Kvadrilaterale nakon izbijanja sukoba u Ukrajini izneo mišljenje da taj forum ne treba da raspravlja o problemima koji se tiču prostora van Tihog i Indijskog okeana.

Od tada, pravdajući kupovine ruske nafte po povoljnim, jeftinijim cenama, indijska vlada je u više navrata naglasila svoju želju da vodi nezavisnu, neblokovsku politiku - kao jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih ona je tradicionalno nosilac takve politike i na globalnom nivou.

Valja pomenuti da se prilikom glasanja u Generalnoj skuštini Ujedinjenih nacija početkom marta, kada se 141 zemlja izjasnila za rezoluciju koja osuđuje ruski napad na Ukrajinu, Indija, kao i njeni susedi Pakistan, Bangladeš i Šri Lanka, uzdržala.

Frustracije u Vašingtonu

Indijski ministar inostranih poslova Subrahmanjam Džaišankar čak je u odnosu na kritike sa Zapada naglasio da njegova zemlja, pošto se u nabavci nafte prvenstveno oslanja na Irak, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate, zapravo kupuje od Rusije manje crnog zlata nego što Evropa pazari za "jedno popodne".

Zapadni mediji ovih dana spekulišu podatkom da Indija od Rusije dobija popust od čak 35 dolara po barelu, što je ne samo vrlo povoljno samo po sebi, posebno u ovom trenutku kada taj energent strašno poskupljuje, već i predstavlja polugu koja može da se iskoristi za obaranje cene drugih snabdevača.

Prema njima, zauzdavanje inflacije i održavanje socijalnog mira kroz potrošnju jeftine nafte je bitan ekonomski razlog zašto Njudelhi ne želi da ostavi Moskvu na cedilu.

Moguće je i da je jedan od faktora koji je doprineo tome da Indija odbije saradnju u uvođenju ekonomskih sankcija protiv Rusije i prebacivanju pomoći za Ukrajince vojnim letelicama i to što premijer Modi i njegova vlada, mada je on 2016. godine bio srdačno ugošćen na Kapitol hilu, trpe kritike iz Vašingtona zbog kršenja ljudskih prava, naročito svog odnosa prema muslimanskoj manjini.

SAD su Indiji pretile i uvođenjem sankcija zbog nabavke ruskog sistema S-400.

Sada kada Vašington i njegovi saveznici vide priliku da kroz temeljne i sveobuhvatne sankcije bace Rusiju na kolena, oni verovatno žale za tim što su na arogantan način godinama pritiskale zemlje-divove Indiju i Kinu, koje uprkos snažnim zapadnim kritikama i raznim ponudama nastavljaju da trguju i politički i diplomatski sarađuju s Moskvom.